Mnoge turiste koji prvi put leti posete Španiju, Grčku ili južnu Italiju iznenadi prizor gotovo praznih ulica u najtoplijem delu dana. Dok sunce nemilosrdno prži, prodavnice su zatvorene, a stanovnici se povlače u domove ili restorane na ručak.

Iako na prvi pogled deluje neobično da se glavni obrok jede baš tokom najveće vrućine, iza ove višegodišnje mediteranske navike kriju se praktični razlozi povezani sa klimom i očuvanjem zdravlja.

Dnevni ritam prilagođen visokim temperaturama

U mnogim delovima Mediterana letnje temperature redovno prelaze 35 stepeni Celzijusa, a tokom toplotnih talasa dostižu i 40 stepeni.

Zbog toga su stanovnici vekovima prilagođavali dnevni raspored vremenskim uslovima. Period između 13 i 17 časova rezervisan je za boravak u zatvorenom prostoru, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije i kada je najveći rizik od:

  • toplotnog udara,
  • dehidratacije,
  • iscrpljenosti usled visokih temperatura.

Ručak je ujedno i pauza od sunca

U mediteranskim zemljama ručak nije samo glavni obrok već i prilika da se najtopliji deo dana provede u rashlađenom prostoru.

Porodice se okupljaju za stolom, restorani su puni, a mnogi nakon ručka odmaraju dok temperature ne počnu da opadaju. Tek u kasnim popodnevnim i večernjim satima gradovi ponovo ožive – ljudi izlaze u šetnju, deca se igraju na trgovima, a kafići i restorani ostaju puni do kasno u noć.

Zašto se večera služi tako kasno?

Posetiocima Španije često bude neobično što pojedini restorani večeru poslužuju tek od 20 ili 21 sat.

Razlog je upravo drugačiji dnevni ritam. Pošto se najveći deo dana provodi u zatvorenom zbog visokih temperatura, večernji sati postaju glavni period za druženje, šetnju i izlazak, pa se i večera pomera na kasnije vreme.

Šta preporučuju stručnjaci tokom toplotnih talasa?

Lekari i meteorološke službe širom južne Evrope tokom letnjih vrućina savetuju građanima da u najtoplijem delu dana izbegavaju boravak na otvorenom.

Preporuke uključuju:

  • izbegavanje fizičkih aktivnosti između kasnog prepodneva i ranog popodneva,
  • unos dovoljno tečnosti,
  • konzumiranje lakših obroka,
  • boravak u hladu ili klimatizovanom prostoru.

Navika koja danas ima još veći značaj

Iako se često smatra da je reč samo o delu mediteranske kulture, ovakav način organizacije dana nastao je kao odgovor na specifične klimatske uslove.

Sa sve učestalijim toplotnim talasima i u Srbiji, stručnjaci ističu da izbegavanje boravka na suncu tokom najtoplijeg dela dana može biti jedan od najefikasnijih načina zaštite od pregrevanja organizma. Prilagođavanje dnevnih aktivnosti visokim temperaturama doprinosi očuvanju zdravlja i lakšem podnošenju letnjih vrućina.