Krečenje, odnosno nanošenje svežeg sloja boje je brz i efikasan način za transformaciju prostora.
Najvažnije je kakva je podloga
Međutim, uobičajena je praksa da se novi sloj boje nanese direktno preko starog. Iako takav pristup deluje praktično, nakon nekoliko ciklusa farbanja zidovi mogu pokazivati značajne znake oštećenja: ljuštenje, stvaranje mehurića ili komadiće boje koji otpadaju tokom manjih mehaničkih intervencija.
Stoga, ključno pitanje nije koliko puta se zid može ponovo farbati, već kakvo je stanje površine na koju se boja nanosi.
Ako ne postoji strogo pravilo o maksimalnom broju slojeva, stručnjaci naglašavaju da je stanje podloge ključno. Britanski stručnjaci za unutrašnju dekoraciju, stiču da odluka o potpunom uklanjanju stare boje ne zavisi od broja slojeva, već od njihove potpunosti.
Alan Foster, američki arhitekta specijalizovan za restauraciju enterijera, upozorava: „Ne postoji 'magični broj' slojeva boje. Video sam stabilne zidove sa desetak slojeva i one koji se ljušte posle trećeg. Praktična granica se dostiže u trenutku kada ukupna debljina i stanje boje počinju da ugrožavaju njeno prijanjanje na podlogu i narušavaju estetski utisak.“
Zidovi se ljušte zbog vlage i neadekvatne pripreme
Najveći neprijatelj dugovečnosti boje je vlaga. Bilo da je u pitanju kondenzacija u kuhinji i kupatilu, problemi sa vodovodom ili spoljašnja izolacija, vlaga prodire u zid i slabi vezu između boje i podloge. To rezultira plikovima i ljuštenjem.
Još jedan čest uzrok je neadekvatna priprema. Ako zid nije temeljno očišćen od prašine, masnoće i drugih nečistoća pre farbanja, nova boja se neće dobro prijanjati. Nanošenje novog sloja preko stare boje koja se već ljušti ili je kredasta na dodir je samo privremeno rešenje koje će ubrzati propadanje.
Konačno, upotreba jeftinih i nekvalitetnih boja značajno skraćuje vek trajanja premaza. Takve boje se slabije prijanjaju, manje su otporne i ne dozvoljavaju zidu da „diše“.
U ovim slučajevima je neophodno gletovanje
Stručnjaci ističu: „Ako se postojeća boja ljušti, puca ili odvaja, nanošenje novog sloja neće rešiti osnovni problem i verovatno će takođe propasti.“
Još jedan znak je pojava kredastog traga kada dodirnete zid rukom, što znači da se vezivo boje raspalo i da premaz više ne štiti površinu. Treći znak su tvrdokorne mrlje i ogrebotine koje se ne mogu oprati. Kada se zaštitni sloj boje istroši, prljavština se dublje apsorbuje i postaje trajna. Četvrti signal je bleđenje boje, posebno na zidovima izloženim sunčevoj svetlosti, što ukazuje da je boja izgubila UV zaštitu. Konačno, pojava buđi ili tamnih mrlja, posebno u uglovima i vlažnim prostorijama, peti je alarm koji zahteva hitnu sanaciju pre bilo kakvog farbanja.
Da bi se osigurala funkcionalnost i estetska trajnost zida, ključna je pravilna priprema. Ukoliko se primeti ljuštenje starih slojeva, prvi korak je uklanjanje svih labavih delova špatulom. Nakon toga, površinu je potrebno izbrusiti kako bi se izgladile neravnine i stvorila hrapava površina za bolje prijanjanje nove boje.
Sve pukotine, rupe od eksera ili druga oštećenja moraju se popuniti masom za izravnavanje i, nakon sušenja, ponovo izbrusiti. Nakon toga sledi temeljno čišćenje zida od prašine i prljavštine, a masne mrlje se preporučuje uklanjanje blagim deterdžentom.
Poslednji, ali ključan korak koji se često preskače je nanošenje impregnacije ili prajmera. Impregnacija izjednačava upijajuću sposobnost zida, jača podlogu i osigurava da se nova boja ravnomerno prijanja, što značajno produžava njenu trajnost.
Koliko često treba krečiti?
Preporučena učestalost krečenja zavisi od namene prostorije. Kuhinje i kupatila, zbog vlažnosti i isparavanja, preporučuje se osvežavanje svake tri do četiri godine. Hodnici i stepeništa, kao prostori sa velikom frekvencijom prolaza, zahtevaju novi sloj boje svake dve do tri godine. Dnevne sobe i spavaće sobe mogu trajati pet do sedam godina, u zavisnosti od navika stanara, kao što su pušenje ili prisustvo kućnih ljubimaca.
Ulaganje u kvalitetnu boju je najisplativije na duži rok. Kvalitetne boje nude bolju pokrivenost i otpornost na habanje, što ih čini perivim i lakšim za održavanje. Takođe imaju bolju elastičnost, što smanjuje rizik od pucanja kada se zgrada slegne ili prilikom manjeg pomeranja zida, piše Unipaints.
Komentari (0)