Sa klimatskim promenama i sve češćim toplotnim talasima širom sveta, ekstremne vrućine postaju sve ozbiljnija pretnja po zdravlje ljudi. Iako je ljudsko telo sposobno da se prilagodi visokim temperaturama, postoje granice koje ne može da pređe.

Pitanje koje se sve češće postavlja jeste: koja je najviša temperatura koju čovek može da podnese? Odgovor nije jednostavan, jer ne zavisi samo od temperature vazduha, već i od količine vlage.

Temperatura vlažnog termometra ključna za opstanak

Stručnjaci ne posmatraju samo temperaturu koju vidimo u vremenskoj prognozi, već koriste i pojam temperature vlažnog termometra. Ona se meri pomoću termometra obavijenog vlažnom tkaninom i uzima u obzir kombinaciju toplote i vlažnosti vazduha.

Vlaga je presudna jer visoka količina vode u vazduhu otežava isparavanje znoja. Kada telo ne može dovoljno brzo da se hladi, dolazi do opasnog povećanja unutrašnje temperature.

Kolin Rejmond, istraživač u Nasinoj laboratoriji za mlazni pogon, objašnjava da visoka temperatura sama po sebi ne mora biti problem ako je vazduh suv. Na primer, pri temperaturi vazduha od 46,1 stepen Celzijusa i relativnoj vlažnosti od 30 odsto, temperatura vlažnog termometra iznosi oko 30,5 stepeni.

Međutim, kada je vazduh veoma vlažan, situacija se menja. Pri temperaturi od 38,9 stepeni i vlažnosti od 77 odsto, temperatura vlažnog termometra može dostići 35 stepeni Celzijusa — nivo koji se smatra veoma rizičnim za ljudski organizam.

Kada telo više ne može da se rashladi?

Problem nastaje kada temperatura vlažnog termometra postane bliska temperaturi ljudskog tela.

„Ako temperatura vlažnog termometra pređe temperaturu ljudskog tela, oko 37 stepeni, čovek i dalje može da se znoji, ali telo više ne može da se ohladi na nivo koji je fiziološki neophodan“, objasnio je Rejmond.

Tada može doći do hipertermije, odnosno pregrevanja organizma. Kada unutrašnja temperatura tela pređe 40 stepeni, mogu se javiti ubrzan rad srca, konfuzija, delirijum, gubitak svesti i koma.

Temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni ne znači da smrt nastupa odmah. Prema procenama stručnjaka, takvi uslovi mogu postati smrtonosni nakon nekoliko sati, ali vreme zavisi od brojnih faktora, uključujući starost, zdravstveno stanje i fizičku aktivnost.

Koji delovi sveta su najugroženiji?

Neka područja već beleže kratkotrajne periode ekstremnih vrednosti temperature vlažnog termometra. Među najugroženijim regionima nalaze se dolina reke Ind u Pakistanu i severnoj Indiji, kao i južna obala Persijskog zaliva.

Grad Džejkobabad u Pakistanu, poznat po ekstremnim vrućinama, zabeležio je temperaturu vlažnog termometra iznad 35 stepeni više puta. Vrednosti iznad 32 stepena registrovane su i u pojedinim delovima Meksika, Australije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Stručnjaci upozoravaju da će ovakvi uslovi u budućnosti postajati češći, posebno u severozapadnom Meksiku, severnoj Indiji, jugoistočnoj Aziji i zapadnoj Africi.

Granica od 35 stepeni nije ista za sve

Neki naučnici smatraju da je prag od 35 stepeni temperature vlažnog termometra previsok kada se govori o stvarnom riziku. Poup Mosli sa Državnog univerziteta Arizone navodi da ta granica predstavlja maksimum koji bi mlada i zdrava osoba mogla da izdrži u idealnim uslovima.

U stvarnosti, tolerancija na vrućinu zavisi od brojnih faktora. Starije osobe, ljudi sa hroničnim bolestima, gojaznošću, hormonskim poremećajima ili oni koji koriste određene lekove mogu biti ugroženi i pri nižim temperaturama.

Fizička aktivnost i direktno izlaganje suncu dodatno povećavaju rizik od pregrevanja organizma.

Vrućina kao „množilac bolesti“

Toplotni talasi ne utiču samo na zdravlje ljudi koji dožive toplotni udar. Visoke temperature mogu pogoršati postojeće bolesti, uključujući probleme sa srcem i krvnim pritiskom, bolesti bubrega, dijabetes, astmu i mentalna oboljenja.

Zbog toga Mosli toplotu naziva „množiocem bolesti“ — faktorom koji druge zdravstvene probleme može učiniti ozbiljnijim.

Iako se temperatura vlažnog termometra od 35 stepeni često navodi kao kritična granica, stručnjaci upozoravaju da posledice velikih vrućina mogu biti ozbiljne i na znatno nižim temperaturama, posebno kod osetljivih grupa stanovništva.