Kutije od mleka i sokova koje nakon upotrebe najčešće završavaju u kanti za smeće mogle bi da dobiju sasvim novu namenu – i to na krovu.

Višeslojna ambalaža, poznata kao tetrapak, nije napravljena samo od papira. U zavisnosti od vrste pakovanja, u njenom sastavu nalaze se papir, polimeri, a kod aseptične ambalaže i veoma tanak sloj aluminijuma.

Upravo taj aluminijumski sloj ima sposobnost da reflektuje deo toplotnog zračenja, zbog čega se slični materijali koriste i u različitim sistemima zaštite od toplote.

Ideja je jednostavna: iskorišćena ambalaža može se očistiti, otvoriti i poravnati, a zatim koristiti kao deo dodatnog reflektujućeg sloja ispod krova.

Na taj način može da se napravi dodatna barijera između vrelog krova i prostora ispod njega.

Zašto bi kutija od mleka mogla da pomogne protiv vrućine?

Krov je tokom vrelih letnjih dana jedan od delova kuće koji se najviše zagreva. Ako objekat nema dovoljno dobru termoizolaciju, toplota se veoma brzo prenosi u potkrovlje i stambeni prostor.

Reflektujući materijali mogu da smanje količinu toplotnog zračenja koja prolazi dalje, ali njihova efikasnost zavisi od načina na koji su postavljeni.

Zbog toga kutija od mleka sama po sebi nije zamena za klasičnu termoizolaciju. Da bi reflektujući sloj imao efekta, važni su pravilna ugradnja, ventilacija i odgovarajući vazdušni prostor.

Od otpada do građevinskog materijala

Ovakva ideja nije potpuno nova.

Iskorišćene kutije od mleka i sokova već se koriste kao sirovina za različite proizvode. Od njih mogu da nastanu ploče, nameštaj i drugi građevinski materijali, a postoje i istraživanja u kojima su ispitivane krovne ploče napravljene od materijala dobijenog iz iskorišćene višeslojne ambalaže.

Posebno je zanimljivo to što se materijal koji bi inače završio kao otpad može ponovo iskoristiti umesto da se jednostavno baci.

Koliko kutija zapravo ima u jednoj ambalaži?

Kutija za mleko na prvi pogled izgleda kao običan karton, ali je zapravo napravljena od više slojeva.

Kod aseptične ambalaže papir čini najveći deo materijala, dok se u njoj nalaze i polimeri i tanak sloj aluminijuma. Upravo kombinacija ovih materijala omogućava da ambalaža bude lagana, ali istovremeno dovoljno otporna da štiti sadržaj od spoljašnjih uticaja.

Zbog toga njena reciklaža nije ista kao reciklaža običnog papira.

Međutim, upravo zbog složenog sastava razvijaju se načini da se iskorišćena ambalaža pretvori u nove proizvode.

Da li bi ovo moglo da bude korisno i u Srbiji?

I te kako je zanimljivo za naše uslove.

Tokom letnjih toplotnih talasa, posebno se zagrevaju potkrovlja i kuće sa starim krovovima i slabom izolacijom. Problem je još veći kod objekata koji nemaju fasadu ili odgovarajuću termoizolaciju.

Krov se tokom dana snažno zagreva, a toplota se zatim satima zadržava i nakon zalaska sunca. Zbog toga prostorije na poslednjem spratu često ostaju vrele dugo nakon što temperatura napolju počne da pada.

Dodatni reflektujući sloj mogao bi u određenim uslovima da bude deo rešenja.

Ipak, važno je napraviti razliku između eksperimentalnog ili improvizovanog rešenja i profesionalne izolacije. Kutije od mleka ne mogu jednostavno da zamene materijale namenjene za izolaciju krova.

Ne bacajte ih baš odmah

Ako se višeslojna ambalaža pravilno očisti i obradi, može da dobije potpuno novu svrhu.

Zato ideja o njenom korišćenju kao dela zaštite od toplote privlači pažnju: ono što je do juče bilo otpad može postati sirovina za nešto korisno.

U vremenu kada su letnje temperature sve više, a hlađenje kuće sve skuplje, ovakva jednostavna rešenja mogu biti zanimljiva alternativa za razmišljanje – naročito kada se kombinuju sa dobrom ventilacijom i pravilno izvedenom izolacijom.

Možda zato sledeći put, pre nego što praznu kutiju od mleka bacite u smeće, vredi razmisliti koliko je zapravo složen materijal koji držite u ruci.