Ako imate psa, verovatno ste bar jednom pomislili da vas gleda kao da tačno zna šta ste uradili. Obećali ste poslasticu, sakrili tabletu u komad mesa ili ga dozvali rečima koje obično znače šetnju, a onda se dogodilo nešto sasvim drugo.
I možda vam se samo čini da vam posle toga manje veruje.
Ali naučnici su pokazali da u toj našoj svakodnevnoj šali ima mnogo više istine nego što bismo očekivali.
Istraživanje objavljeno u časopisu Animal Cognition pokazalo je da psi mogu veoma brzo da procene da li je određena osoba pouzdan izvor informacija. Kada ih čovek jednom namerno navede na pogrešan trag, mnogi psi sledeći put više nisu spremni da ga poslušaju kao ranije.
U eksperimentu koji su sproveli Akiko Takaoka i njene kolege učestvovala su 34 kućna psa. Zadatak je na prvi pogled bio veoma jednostavan – pas je trebalo da pronađe poslasticu sakrivenu u jednoj od dve posude.
U prvom delu eksperimenta čovek bi pokazao prstom na posudu u kojoj se zaista nalazila hrana. Psi su uglavnom poslušali i otišli tamo gde im je pokazano.
Onda je usledio obrt.
U drugom delu psima je bilo jasno gde se nalazi hrana, ali im je ista osoba pokazala na praznu posudu. Drugim rečima, čovek ih je namerno naveo na pogrešno mesto.
A onda su istraživači ponovili prvi zadatak. Hrana je ponovo bila sakrivena, a isti čovek je ovoga puta ponovo pokazao tačno mesto.
Međutim, mnogi psi više nisu želeli da mu veruju.
Iako je čovek sada govorio „istinu“, znatno manji broj pasa sledio je njegov gest nego na početku eksperimenta. Istraživači su zaključili da psi nisu samo slepo pratili pokazivanje rukom, već su prethodno iskustvo sa tom konkretnom osobom iskoristili da procene koliko joj mogu verovati.
A možda je najzanimljiviji deo eksperimenta tek usledio.
Kada se pojavila nova osoba, psi su ponovo bili spremniji da prate njen znak.
To je istraživačima bilo važno jer pokazuje da psi nisu jednostavno izgubili interesovanje za igru ili pokazivanje prstom. Problem je, izgleda, bio upravo u osobi koja ih je prethodno navela na pogrešno mesto.
Drugim rečima, pseća logika mogla bi da zvuči otprilike ovako: „Tebi sam jednom poverovao i pogrešio. Sada ću dobro razmisliti pre nego što te ponovo poslušam.“
Istraživači su primetili još nešto zanimljivo. Nakon što ih je osoba obmanula, psi su duže oklevali pre nego što bi napravili izbor, a kod nekih se pojavilo i naizmenično gledanje, što su autori povezali sa nesigurnošću oko toga da li da poslušaju čoveka.
Sličnu sposobnost prilagođavanja ljudskom ponašanju pokazala su i kasnija istraživanja. Studija objavljena 2017. godine, sprovedena na slobodnoživećim psima, pokazala je da su odrasli psi mogli da menjaju ponašanje u zavisnosti od toga koliko se čovek ranije pokazao pouzdanim.
Ipak, ovo ne znači da pas može da „nanjuši lošeg čoveka“, pročita nečiji karakter ili nepogrešivo zna ko ima dobre, a ko loše namere.
Ono što istraživanje zaista pokazuje mnogo je zanimljivije, psi obraćaju pažnju na to kako se pojedina osoba prema njima ponaša i koriste prethodno iskustvo kada sledeći put treba da odluče da li će je poslušati.
Zato sledeći put kada pokušate da prevarite psa praznom rukom samo da biste ga dozvali, nemojte se iznenaditi ako vas pogleda, zastane i odluči da ovog puta ipak proveri stvar sam.
Možda nema pojma šta znači reč „poverenje“.
Ali izgleda da veoma dobro zna kada je jednom bilo iznevereno.
Komentari (0)