Pola Srbije palo na jednom pitanju iz srpskog: Mislili su da znaju odgovor, a onda je nastao haos na mrežama

Jedna naizgled jednostavna rečenica na društvenim mrežama pokrenula je pravu malu raspravu o srpskom jeziku. Mnogi su samouvereno napisali odgovor, ali su ubrzo shvatili da su pomešali dva glagolska vremena. Da li biste vi znali tačno da odgovorite?

Sećate li se onih časova srpskog jezika kada smo učili aorist, imperfekat i promenu glagola po licima? Većina nas je tada mislila da nam sve to nikada neće zatrebati u životu. Međutim, jedan tvit pokazao je koliko brzo gramatičko pitanje može da izazove raspravu.

Sve je počelo objavom na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, u kojoj je autor postavio zanimljiv izazov:

„Ako ne znaš da promeniš pomoćni glagol biti u aoristu po svim licima, nemamo o čemu da pričamo.“

I tu je nastala zabava.

Korisnici su počeli da pišu odgovore, prisećajući se školskih dana, ali se ispostavilo da zadatak nije tako lak kao što izgleda.

„Bejah, bejaše, bejaše...“ – odgovor koji je mnoge zbunio

Jedan korisnik pokušao je da reši zadatak i napisao:

„Bejah, bejaše, bejaše, bejasmo, bejaste, bejahu. Sam natrefio?“

Odgovor je stigao brzo, ali ne onaj kojem se nadao.

„Ne, ovo je imperfekat“, ispravio ga je autor objave.

U komentarima se ubrzo pojavila i opaska da pola Srbije ne razume ni samo pitanje, a kamoli da zna odgovor.

Ipak, kada su se među komentarima pojavili oblici „bih, bi, bi, bismo, biste, bi“, delovalo je da je misterija konačno rešena.

Ali tu se krila još jedna zamka.

Znate li vi tačan odgovor? Evo kako glasi aorist glagola „biti“

Prema gramatičkoj promeni koja razlikuje aorist od potencijala, oblici pomoćnog glagola „biti“ glase:

Upravo je poslednji oblik mnogima promakao. Dok se u potencijalu kaže „oni bi došli“, u gramatičkoj promeni aorista navodi se „oni biše“.

Zato nije svejedno da li vas neko pita kako glasi aorist glagola „biti“ ili kako se gradi potencijal.

A zašto onda kažemo „oni bi došli“, a ne „oni biše došli“?

Tu dolazimo do detalja koji je izazvao najveću zabunu.

Kada izražavamo želju, mogućnost ili uslov, koristimo potencijal. Na primer:

„Ja bih otišao.“

„Mi bismo ostali.“

„Oni bi došli.“

Potencijal se gradi pomoću oblika aorista glagola „biti“ i radnog glagolskog prideva. Međutim, u trećem licu množine koristi se „bi“, umesto oblika „biše“.

A ako želite da izbegnete još jednu čestu grešku, zapamtite da se „bismo“ i „biste“ pišu spojeno, nikako „bi smo“ i „bi ste“.

Zvuči jednostavno kada se ovako objasni, zar ne?

Ali probajte da odgovorite na isto pitanje bez gledanja u tabelu, pa ćete videti zašto je jedna kratka objava uspela da zbuni toliko ljudi.

Jedno pitanje, a toliko nedoumica

Ova mala gramatička rasprava pokazala je koliko često u svakodnevnom govoru koristimo pojedine oblike, a da se više i ne sećamo njihovih pravila.

I dok su jedni pokušavali da se prisete školskih lekcija, drugi su priznali da aorist nisu menjali još od osnovne škole.

A sada je red na vas: da li biste znali svih šest oblika bez pomoći interneta?