Jesen i obilnije kiše za mnoge ljubitelje gljiva znače početak sezone za odlazak u šumu. Posebno se traže vrganji, ali se svake godine ponavlja isto pitanje: koliko dana nakon kiše treba sačekati pre nego što krenemo u potragu?

Među beračima postoje različita pravila. Jedni kažu da su dovoljna tri dana, drugi čekaju pet, dok treći smatraju da je najbolje sačekati nedelju dana.

Ipak, pojava vrganja ne može se pouzdano predvideti samo na osnovu broja dana koji su prošli od poslednje kiše. Na plodonošenje utiče mnogo širi splet vremenskih i ekoloških uslova.

Jedan pljusak nije dovoljan

Posle dugog sušnog perioda nije neobično da berači već dan nakon obilne kiše krenu u šumu očekujući pune korpe. Međutim, sama činjenica da je palo mnogo kiše ne znači da će se vrganji pojaviti preko noći.

Ono što vidimo iznad zemlje jeste plodno telo gljive, dok se micelijum nalazi u zemlji i u vezi je sa korenjem određenih vrsta drveća.

Zato na pojavu vrganja utiču uslovi koji su vladali tokom dužeg perioda, a ne samo poslednji pljusak.

Nije presudan samo broj dana od kiše

Istraživanja koja su pratila pojavu pravog vrganja (Boletus edulis) tokom više godina ukazuju na to da ne postoji univerzalno pravilo poput „sačekajte tri dana“.

Na plodonošenje utiču temperatura, količina i raspored padavina, vlažnost zemljišta i uslovi u šumskom ekosistemu.

Posebno je važna temperatura u periodu koji prethodi pojavi plodnih tela. Isto tako, nekoliko kišnih epizoda raspoređenih kroz više nedelja može biti značajnije od jednog veoma obilnog pljuska.

Drugim rečima, nije dovoljno pogledati kroz prozor i videti da je juče padala kiša.

Na šta obratiti pažnju pre odlaska u šumu?

Ako planirate potragu za vrganjima, korisnije je posmatrati širu sliku:

1. Kakvo je vreme bilo prethodnih nedelja?
Ako je zemlja dugo bila potpuno suva, jedna kiša možda neće odmah stvoriti uslove za obilnije plodonošenje.

2. Da li se vlaga zadržala u zemlji?
Površina šumskog tla može delovati suvo, dok je sloj ispod lišća i dalje vlažan. Upravo takvi uslovi mogu biti povoljniji za gljive.

3. Da li je bilo više kišnih perioda?
Ravnomerno raspoređene padavine mogu biti značajnije od jednog kratkog, ali veoma jakog pljuska.

4. Kakva je šuma?
Pravi vrganj je mikorizna gljiva i povezan je sa određenim vrstama drveća, među kojima su bukva, hrast i smrča. Zbog toga je važno znati i kakvo stanište odgovara vrsti koju tražite.

Dakle, koliko dana treba čekati?

Ne postoji pouzdan univerzalan broj dana. Tri, pet ili sedam dana mogu nekada odgovarati određenim uslovima, ali isti period nakon kiše u drugačijoj godini ne mora dati isti rezultat.

Mnogo je korisnije pratiti padavine, temperaturu i vlažnost zemljišta tokom prethodnih nedelja, kao i karakteristike konkretnog staništa.

I još jedna važna stvar: prilikom branja gljiva treba sakupljati samo vrste koje pouzdano prepoznajete. Kod gljiva sličan izgled nije dovoljan za bezbednu identifikaciju, a zamena jestive vrste otrovnom može imati ozbiljne posledice.