Nekada ste u gotovo svakom selu mogli da upoznate Zorku, Milunku, Smiljanu ili Dobrilu. Danas ta imena mnogo češće čujemo kada neko pomene svoju baku nego kada se u porodici rodi devojčica. A šteta je, jer neka od njih nose želje za srećom, ljubavlju i dugim životom, dok se iza drugih kriju zanimljiva narodna verovanja.

Danas roditelji za devojčice rado biraju kratka, zvučna imena. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu, među najčešćima su Sofija, Dunja, Mila, Maša i Tara. Ipak, dovoljno je da otvorite stari porodični album i pogledate kako su se zvale naše bake i prabake, pa da shvatite koliko se ukus promenio.

 

Nekada se o imenu nije razmišljalo samo kroz pitanje da li lepo zvuči. Roditelji su njime često želeli da detetu požele nešto dobro. Da bude voljeno, da živi dugo, da bude snažno ili da joj život bude vedar.

Zato su se u srpskim porodicama davala imena čije se značenje moglo razumeti čim ih izgovorite. Neka su nastajala od naziva biljaka i prirodnih pojava, a druga od reči koje označavaju dobrotu, ljubav, snagu i radost. Pojedina su imala i zaštitnu ulogu u narodnim verovanjima.

 

Izdvojili smo deset ženskih imena koja danas nisu među najpopularnijim izborima za novorođene devojčice, a iza kojih stoje lepa i ponekad neobična značenja.

Zorka – ime koje donosi svetlost

Kada čujete ime Zorka, verovatno se setite neke starije rođake ili komšinice. A zapravo, reč je o kratkom i veoma lepom imenu izvedenom od reči zora.

Njegova simbolika vezuje se za svitanje, svetlost i novi početak. U prenesenom značenju, Zorka je ona koja donosi vedrinu posle tame. Ime je nosila i kneginja Zorka Petrović, ćerka crnogorskog kralja Nikole i supruga budućeg srpskog kralja Petra I Karađorđevića.

 

Milunka – nežno ime koje je nosila velika heroina

Ime Milunka potiče od slovenskog korena mil, koji označava nešto drago i voljeno. Na prvi pogled deluje nežno i toplo, ali u srpskoj istoriji povezano je i sa izuzetnom hrabrošću.

Nosila ga je Milunka Savić, jedna od najodlikovanijih žena u istoriji ratovanja. Upravo zato ovo ime spaja dve naizgled različite osobine – nežnost i snagu.

 

Smiljana – ime koje miriše na cveće

Smiljana je jedno od onih imena koja odmah prizivaju sliku starog dvorišta, bašte i cveća pored kućnog praga.

Nastalo je od naziva biljke smilje, koja je u narodnoj tradiciji povezana sa lepotom i postojanošću. Nekada su biljna imena bila omiljena, pa su se devojčice zvale Ruža, Nevena, Cveta, Jagoda i Smiljana.

Danas Smiljana zvuči pomalo starinski, ali upravo u tome ima posebnu draž.

 

Dobrila – roditeljska želja da dete bude dobar čovek

Kod ovog imena nema velike tajne. Nastalo je od reči dobar, odnosno dobra.

Kada su roditelji devojčici davali ime Dobrila, u njega su utkali želju da izraste u plemenitu i dobronamernu osobu. U vreme kada su se imena birala prema osobinama koje je porodica cenila, takvo značenje bilo je sasvim prirodno.

Dobrila danas nije ime koje često srećemo među bebama, ali se lako izgovara, prepoznatljivo je i ima jasno, toplo značenje.

 

Vidosava – ime sa starim slovenskim korenima

Vidosava je jedno od tradicionalnih slovenskih imena građenih od dva dela: vid i slava.

Može se tumačiti kroz ideju viđenja i slave, a pripada grupi imena koja su nekada bila mnogo prisutnija u porodičnim stablima nego danas.

Ako u kući imate staru fotografiju na čijoj poleđini piše „Vidosava, 1938“, sačuvajte je. Ime je deo porodične istorije, a upravo su takva imena često najbolji trag o vremenu u kojem su naši preci živeli.

 

Kosara – ime koje zvuči kao da je izašlo iz narodne pesme

Kosara je staro slovensko ime koje se povezuje sa kosom, odnosno njenom lepotom. Nije teško zamisliti kako je nekada izgledalo kada devojčica sa dugom kosom dobije baš ovo ime.

Ipak, Kosara ima i posebno mesto u našoj književnoj i istorijskoj tradiciji. Poznato je iz priče o Vladimiru i Kosari, jedne od najpoznatijih ljubavnih priča iz srednjovekovne prošlosti naših prostora.

Za roditelje koji vole kratka, a neobična imena, Kosara i danas može biti zanimljiv izbor.

 

Stana – iza kratkog imena krije se neobično verovanje

Ime Stana možda ima i najzanimljiviju priču na ovom spisku.

U narodnoj tradiciji povezivano je sa glagolom stati. U pojedinim krajevima davalo se deci sa željom da se zaustavi umiranje dece u porodici. Postojalo je i verovanje da se takvim imenom može zaustaviti dalje rađanje ženske dece kada je porodica priželjkivala sina.

To, naravno, nisu verovanja koja danas treba prihvatati kao istinu, već deo nekadašnjih običaja i predstava o porodici.

Sličnu simboliku nose imena Stojanka i Stanka.

 

Zlata – nekadašnja želja da dete bude dragoceno

Zlata je ime nastalo od reči zlato. Nije teško pogoditi njegovu simboliku: nešto vredno, dragoceno i voljeno.

Kada bi roditelji devojčici dali ovo ime, ono je moglo da predstavlja izraz njihove ljubavi i radosti zbog njenog dolaska na svet.

Zanimljivo je da Zlata, iako starinsko ime, zvuči kratko i jednostavno, baš poput mnogih imena koja su danas popularna.

 

Grozdana – ime koje podseća na jesen i plodnost

Nekada su se devojčicama davala imena povezana sa prirodom, biljkama i plodovima. Među njima je i Grozdana, izvedena od reči grozd.

Ime se simbolično povezuje sa plodnošću, obiljem i jeseni, kada se bere grožđe.

Danas je gotovo nemoguće čuti da se neka devojčica u parku zove Grozdana, ali je nekada to bilo ime koje se s ponosom nosilo.

 

Vukosava – ime koje je trebalo da štiti dete

Vukosava pripada grupi starih slovenskih imena čiji prvi deo potiče od reči vuk, a drugi od slava.

U narodnim verovanjima vuk nije predstavljao samo životinju koje se ljudi plaše, već i simbol snage. Imena izvedena iz njegovog naziva ponekad su imala zaštitnu ulogu: roditelji su verovali da će takvo ime pomoći da dete bude snažno i zaštićeno od nesreće.

Zato Vukosava nije bila samo neobično ime, već i izraz roditeljske želje da ćerka bude sigurna i dugovečna.

 

Imena koja ne bi trebalo tako lako da zaboravimo

Naravno, nema ničeg lošeg u tome što roditelji danas biraju Sofiju, Dunju, Milu ili Taru. Svaka generacija ima svoje omiljene izbore, a mnoga stara imena s vremenom se ponovo vrate u modu.

Ipak, lepo je znati šta znače imena koja su nosile žene pre nas.

Možda vam Zorka zvuči kao ime vaše bake, Milunka kao ime neke davne rođake, a Dobrila kao žena iz komšiluka koja vas je kao dete uvek nudila kolačima. Ali iza tih imena krije se čitav jedan svet – roditeljske želje, stari običaji i porodične priče.

A možda će baš neka buduća mama, tražeći ime koje nije čula sto puta u vrtiću, među njima pronaći ono pravo za svoju ćerku.