Koliko daleko radar može da izmeri brzinu automobila i zabeleži saobraćajni prekršaj? Odgovor zavisi od vrste uređaja, njegovih tehničkih karakteristika i uslova u kojima se koristi. Dok pojedini prenosni radari mogu da mere brzinu sa velike udaljenosti, fiksne kamere i sistemi za kontrolu prosečne brzine funkcionišu na drugačiji način.

Zbog toga ne postoji jedna udaljenost koja važi za sve radare i kamere. Takođe, činjenica da vozač nije primetio uređaj na vreme ne znači da prekršaj nije zabeležen.

Koliko daleko mogu da mere prenosni radari?

Klasični prenosni radari koriste se za merenje brzine vozila na putu, a njihov domet zavisi od konkretnog modela, načina rada i uslova na terenu.

Pojedini uređaji mogu tehnički da izmere brzinu i na udaljenosti većoj od 500 metara. Međutim, stvarni domet pouzdanog merenja i mogućnost da se prekršaj dokumentuje zavise od više faktora, uključujući vidljivost, karakteristike uređaja i identifikaciju vozila.

Zato nije moguće tvrditi da svi prenosni radari mere brzinu sa iste udaljenosti niti da se svaki prekršaj snima na 150, 200 ili 300 metara.

Laserski radari mere brzinu pomoću svetlosnih impulsa

Laserski uređaji, poznati i kao lidari, određuju brzinu vozila na osnovu promena u udaljenosti tokom niza laserskih merenja. Za razliku od klasičnih radara koji koriste radio-talase, oni se oslanjaju na laserske impulse.

Njihove mogućnosti zavise od konkretnog modela, optike, uslova vidljivosti i načina na koji se uređaj koristi. Zbog toga ni za laserske radare ne postoji univerzalna udaljenost na kojoj mogu da registruju svaki prekršaj.

Mogu li kamere da snime vozilo nakon što prođe pored njih?

Da, pojedini uređaji mogu da mere brzinu vozila koja se približavaju i onih koja se udaljavaju od mesta merenja. To zavisi od tehničkih mogućnosti uređaja i načina na koji je postavljen.

Zbog toga prolazak pored policijskog vozila ili kamere ne znači nužno da je vozač izbegao kontrolu. Sposobnost merenja u jednom ili oba smera razlikuje se od uređaja do uređaja.

Kako funkcioniše merenje prosečne brzine?

Za razliku od radara koji mere brzinu u određenom trenutku, sistem za kontrolu prosečne brzine računa koliko je vremena vozilu potrebno da pređe poznatu deonicu puta.

Kada su poznati dužina deonice i vreme između dve kontrolne tačke, prosečna brzina izračunava se deljenjem pređenog puta vremenom.

Ovakav sistem ne zavisi od toga da li je vozač usporio neposredno pre kamere. Ako je prosečna brzina na kontrolisanoj deonici veća od dozvoljene, može biti evidentiran prekršaj u skladu sa pravilima koja važe za taj sistem.

Kontrola može obuhvatati različite deonice puta, u zavisnosti od načina na koji je sistem postavljen.

Ne postoji univerzalna udaljenost na kojoj radar snima prekršaj

Domet prenosnih radara, laserskih uređaja i fiksnih kamera razlikuje se, pa se ne može pouzdano odrediti udaljenost na kojoj će svaki od njih registrovati vozilo.

Na rezultat utiču tehničke karakteristike uređaja, uslovi na putu i način merenja. Zbog toga nije sigurno oslanjati se na procenu udaljenosti ili pretpostavku da radar može da vas zabeleži tek kada mu se približite.

Najvažnije je da brzinu prilagodite propisanom ograničenju, saobraćaju i vremenskim uslovima, bez obzira na to da li se na putu nalazi vidljiva kamera ili policijska patrola.