Na prvi pogled, pred vama je jednostavan matematički zadatak. Ipak, kombinacija deljenja, množenja i zagrade može da izazove nedoumicu čak i kod onih koji dobro poznaju osnovna računska pravila.

Zadatak glasi:

24 : 6 : 2(3 + 1) = ?

Da li je rezultat 8 ili 0,5? Ključ je u tome kako je izraz zapisan i da li su računske operacije jasno grupisane.

Prvo se rešava zagrada

Bez obzira na to kako tumačimo ostatak izraza, najpre računamo ono što se nalazi u zagradi:

3 + 1 = 4

Zatim dobijamo izraz:

24 : 6 : 2 × 4

Ako se podrazumevano množenje između broja 2 i zagrade napiše znakom „ד, prema uobičajenom redosledu računskih operacija množenje i deljenje imaju isti prioritet. Zato se obavljaju sleva nadesno.

Računanje izgleda ovako:

  • 24 : 6 = 4

  • 4 : 2 = 2

  • 2 × 4 = 8

Prema ovom tumačenju, rezultat je 8.

Kako se dobija rezultat 0,5?

Drugačiji rezultat dobija se ako se izraz (2(3+1)) posmatra kao celina kojom treba deliti prethodni deo izraza.

Tada bi zadatak trebalo zapisati jasnije, na primer ovako:

24 : [6 × 2(3 + 1)]

U ovom slučaju prvo računamo zagradu:

3 + 1 = 4

Zatim množenje u uglastoj zagradi:

6 × 2 × 4 = 48

Na kraju delimo:

24 : 48 = 0,5

Dakle, rezultat 0,5 dobija se kada se izraz drugačije grupiše. To nije isto što i računanje prvobitnog izraza sleva nadesno.

Zašto zapis može da izazove zabunu?

Problem nastaje zato što je množenje između broja 2 i zagrade napisano bez posebnog znaka. U matematičkim izrazima takav zapis označava množenje, ali u kombinaciji sa deljenjem može da izazove nedoumicu oko toga kako je autor nameravao da grupiše operacije.

Važno je znati da se množenje ne obavlja automatski pre deljenja samo zato što je zapisano neposredno uz zagradu. Kada množenje i deljenje imaju isti prioritet, uobičajeno pravilo je računanje sleva nadesno, osim ako zagrade ili drugačiji zapis ne određuju drugačiji redosled.

Zato je za izbegavanje zabune najbolje koristiti dodatne zagrade i jasno napisati šta se čime deli.