Srpska pravoslavna crkva danas, 5. novembra, obeležava Svetog apostola Jakova, jednog od najpoštovanijih svetitelja ranog hrišćanstva. Za ovaj dan vezuju se narodna verovanja o ljubavi, srećnom braku i zaštiti od zla, ali i jedan običaj koji se posebno odnosi na neudate devojke.

Nekada se u našim krajevima mnogo više vodilo računa o običajima koji prate crkvene praznike. Stariji su ih prenosili mlađima, pa se dobro znalo šta se radi uoči određenog sveca, a šta se na sam praznik smatra važnim.

Tako je sačuvano i verovanje vezano za Svetog apostola Jakova. Prema narodnoj tradiciji, devojke koje žele da se udaju trebalo je da u ponoć, uoči ovog praznika, urade jednu sasvim jednostavnu stvar.

Verovalo se da im upravo taj običaj može doneti sreću u ljubavi, ali i zaštitu od loših uticaja.

Šta su neudate devojke radile u ponoć?

Prema narodnom verovanju, neudate devojke trebalo je da se u ponoć između 4. i 5. novembra umiju hladnom vodom.

Naši stari verovali su da ovaj čin simbolično odnosi sve loše, štiti od zlih duhova i donosi zdravlje, čistu ljubav i srećan brak.

Za običaj nisu potrebni nikakvi posebni predmeti niti pripreme. Dovoljna je hladna voda, a sam čin umivanja imao je simbolično značenje očišćenja i novog početka.

Naravno, reč je o narodnom verovanju, a ne o crkvenom pravilu. Ne postoji garancija da će ovakav običaj nekome doneti udaju ili promeniti ljubavnu sudbinu.

Ipak, zanimljivo je koliko su naši preci pridavali značaj ovakvim malim ritualima, naročito kada su u pitanju bili ljubav, zdravlje i porodična sreća.

Ko je bio Sveti apostol Jakov?

Sveti Jakov, poznat i kao Jakov Pravedni ili brat Gospodnji, bio je sin pravednog Josifa, obručnika Presvete Bogorodice, prema pravoslavnom predanju.

Od mladosti je živeo skromno, posvećen molitvi i veri. Predanje kaže da nije pio vino i da se hranio veoma jednostavno, uglavnom hlebom i vodom.

Toliko vremena provodio je klečeći u molitvi da su mu, prema žitiju, kolena postala tvrda poput kamena.

Jakov je postao prvi episkop Jerusalima, a njemu se pripisuje i jedna od najstarijih hrišćanskih liturgija.

Ostao je upamćen kao čovek koji je pomagao siromašnima, osuđivao nepravdu i upozoravao bogate da ne zaborave one koji nemaju dovoljno za život.

Prema predanju, stradao je zbog svoje vere. Bačen je sa jerusalimskog hrama, a zatim kamenovan.

Čak i u poslednjim trenucima molio se za one koji su mu nanosili zlo.

Na Svetog Jakova postoji još jedan običaj koji je važniji od svih

Pored verovanja o umivanju hladnom vodom, za ovaj praznik vezuje se i običaj praštanja.

U narodu se govorilo da na Svetog Jakova treba oprostiti „zlim jezicima“, odnosno ljudima koji su nas ogovarali, uvredili ili nam učinili nepravdu.

Nije to uvek lako, naročito kada nas povredi neko od koga smo očekivali mnogo više. Ali poruka ovog praznika jeste da čovek ne treba čitav život da nosi tuđu ružnu reč kao teret.

Zato se vernici podsećaju da je važno pomoći nekome kome je pomoć potrebna, pomiriti se sa bližnjima kad god je to moguće i ne vraćati uvredu uvredom.

Stari običaji možda se danas ne poštuju kao nekada, ali poruka koju nosi praznik Svetog Jakova nije izgubila značaj.