Ko će naslediti Trampa? Rat sa Iranom podelio Belu kuću, dva imena u centru pažnje

Poraz republikanaca na izborima za Kongres otvorio je mnogo ozbiljnije pitanje od toga ko će naredne dve godine kontrolisati američki parlament. Dok Donald Tramp razmatra nove napade na Iran, njegov potpredsednik Džej Di Vens javno kritikuje rat, a u Vašingtonu se već govori o tome ko bi 2028. godine mogao da uđe u Belu kuću. Među republikancima se pominju Vens i Marko Rubio, dok demokrate imaju nekoliko mogućih kandidata, uključujući Kamalu Haris i Gevina Njusoma.

Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa ozbiljnim političkim problemima nakon što su demokrate na izborima održanim 3. novembra osvojile kontrolu nad oba doma Kongresa. Republikanci su izgubili većinu, nezadovoljstvo birača postalo je očigledno, a sukob sa Iranom dodatno je produbio podele unutar same administracije.

U središtu pažnje našao se potpredsednik Džej Di Vens, koji je otvoreno poručio da je rat jedan od ključnih razloga zbog kojih su republikanci doživeli poraz.

„Razlog zbog kojeg smo izgubili jeste rat“, napisao je Vens na društvenim mrežama.

Njegova izjava izazvala je veliku pažnju jer dolazi od čoveka koga mnogi već vide kao mogućeg republikanskog predsedničkog kandidata 2028. godine.

Prema pisanju Aksiosa, Vens je i pre izbora upozoravao Trampa da je sukob sa Iranom izuzetno nepopularan među američkim biračima. Navodno je u privatnim razgovorima kritikovao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, tvrdeći da „greši u svemu“ kada je reč o Iranu.

Vens je insistirao na pregovorima sa Teheranom, dok su pojedini članovi administracije smatrali da vojne operacije treba nastaviti.

Sukob u Beloj kući: Jedni traže pregovore, drugi nove napade

Razlike u stavovima postale su naročito vidljive između Vensa i ministra odbrane Pita Hegseta.

Hegset se zalagao za nastavak vojne kampanje, dok je Vens smatrao da bi nova eskalacija mogla dodatno da pogorša političku i ekonomsku situaciju.

Prema pisanju Volstrit džornala, visoki zvaničnici su još u septembru razgovarali o tome koliko bi javno isticanje američkih vojnih operacija protiv Irana moglo da naškodi republikanskim kandidatima.

U međuvremenu su američke snage izvele ograničene napade na iranske vojne ciljeve, ali te operacije nisu posebno naglašavane u javnosti.

Aksios je objavio i da je Netanjahu tražio od Trampa da obnovi velike napade na Iran pre izbora za Kongres. Američki predsednik je tu mogućnost razmatrao, ali je odlučio da sačeka završetak glasanja.

Sada se pred njim nalaze tri mogućnosti: nastavak velikih vojnih udara, pokušaj postizanja sporazuma sa Teheranom ili zadržavanje pomorske blokade i ekonomskih sankcija.

Vens i Trampov izaslanik Stiv Vitkof zalažu se za diplomatsko rešenje, dok su ministar finansija Skot Besent, direktor CIA Džon Ratklif i državni sekretar Marko Rubio podržavali nastavak ekonomskog pritiska na Iran.

Tramp je priznao da je rat doprineo porazu republikanaca, pre svega zbog rasta cena benzina, ali je nastavio da brani odluku o pokretanju vojne kampanje, tvrdeći da Iran ne sme da dođe do nuklearnog oružja.

Da li Vens već pokušava da se pripremi za izbore 2028?

Upravo ovde priča dobija novu političku dimenziju.

Donald Tramp, prema američkom Ustavu, ne može biti izabran za treći predsednički mandat. To znači da će republikanci 2028. godine morati da pronađu novog kandidata, a Vens je već dugo među imenima koja se najčešće pominju.

Rojters je 4. novembra ocenio da njegove izjave o Iranu otvaraju pitanje da li pokušava da zauzme drugačiju političku poziciju pred buduću predsedničku kampanju.

Vens je godinama zastupao oprezniji pristup američkim vojnim intervencijama u inostranstvu. Njegove sadašnje kritike rata uklapaju se u taj stav, ali ga istovremeno dovode u osetljiv položaj jer je deo administracije koja je sukob pokrenula.

Vašington post je još u avgustu objavio analizu u kojoj je republikanski strateg Denis Lenoks upozorio da bi veliki izborni poraz republikanaca mogao da naškodi Vensovim predsedničkim ambicijama, a istovremeno otvori prostor Marku Rubiju.

Ta procena izneta je pre izbora, ali je nakon poraza 3. novembra ponovo postala aktuelna.

Sa druge strane, Trampov odnos prema Vensu mogao bi da ima veliku ulogu.

Vašington post je u avgustu objavio da je Tramp tokom privatnog susreta sa donatorima izrazio želju da Vens bude izabran za predsednika 2028. godine. Ipak, predsednik ga nije zvanično podržao kao svog naslednika.

Republikanski strateg Ron Bondžin ranije je upozorio da bi Vens mogao da ima problem ukoliko Tramp njegove različite stavove o Iranu protumači kao nedostatak lojalnosti.

Vens ili Rubio: Šta pokazuju ankete među republikancima?

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su upravo njih dvojica među najčešće pominjanim republikanskim kandidatima.

Prema proseku anketa koje je objavio RealClearPolling za period od 19. jula do 1. novembra 2026. godine, podrška među ispitanicima u republikanskim predsedničkim anketama izgledala je ovako:

• Džej Di Vens – 38,6 odsto

• Marko Rubio  – 26,4 odsto

• Donald Tramp Mlađi – 9,8 odsto

• Ron Desantis – 7,5 odsto

Međutim, pojedinačna istraživanja daju drugačiju sliku.

U anketi Atlas Intela sprovedenoj od 31. oktobra do 1. novembra, Rubio je dobio 46 odsto podrške, a Vens 33 odsto.

Ova razlika pokazuje koliko rezultati zavise od konkretnog istraživanja i da je još rano govoriti o konačnom izboru republikanskog kandidata.

Zanimljivo je da je Rubio ranije govorio da se neće kandidovati ukoliko Vens odluči da uđe u predsedničku trku.

Ipak, političke okolnosti se menjaju, a poraz republikanaca otvorio je novu raspravu o budućem pravcu stranke.

Pitanje više nije samo ko će naslediti Trampa, već i kakvu će politiku republikanci ponuditi biračima nakon rata, visokih životnih troškova i gubitka kontrole nad Kongresom.

Demokrate dobile novu priliku: Ko bi mogao da bude njihov kandidat?

Dok republikanci razmišljaju o budućnosti posle Trampa, demokrate su nakon pobede na izborima za Kongres dobile novi politički zamah.

Međutim, ni kod njih još nema dogovora o tome ko bi trebalo da bude predsednički kandidat 2028. godine.

Među imenima koja se najčešće pominju nalaze se bivša potpredsednica Kamala Haris, guverner Kalifornije Gevin Njusom, bivši ministar saobraćaja Pit Butidžidž, kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez, guverner Pensilvanije Džoš Šapiro i senator iz Džordžije Džon Osof.

Kamala Haris već ima iskustvo predsedničke kampanje, pošto je bila kandidat Demokratske stranke na izborima 2024. godine, kada je izgubila od Trampa.

Rojters je 24. oktobra objavio da se ona vratila u predizbornu kampanju kako bi pomogla demokratskim kandidatima za Kongres, dok istovremeno razmatra mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednicu.

Posebno je zanimljiv odnos Kamale Haris i guvernera Kalifornije Gevina Njusoma.

Njusom je u septembru, u razgovoru sa novinarom CNN-a Džejkom Taperom, izjavio da se neće kandidovati za predsednika ukoliko Haris odluči da ponovo uđe u trku.

Objasnio je da ne želi da njih dvoje vode međusobnu borbu koja bi mogla da izazove podele među demokratama.

To je važan detalj jer se i Haris i Njusom često pojavljuju u istraživanjima o budućem kandidatu stranke.

Kamala Haris, Njusom ili neko treći: Šta kažu istraživanja?

Prema proseku istraživanja RealClearPolling-a za period od 19. jula do 1. novembra, potencijalni demokratski kandidati imali su sledeću podršku u anketama o stranačkoj nominaciji:

• Kamala Haris – 24,2 odsto

• Gevin Njusom – 14,2 odsto

• Pit Butidžidž – 13,1 odsto

• Aleksandrija Okasio-Kortez – 11,8 odsto

• Džon Osof – 9,6 odsto

• Mark Keli – 7 odsto

To su podaci iz anketa o izboru demokratskog kandidata, a ne prognoze predsedničkih izbora.

Istraživanja se pritom znatno razlikuju. U anketi Atlas Intela od 31. oktobra do 1. novembra, Aleksandrija Okasio-Kortez i Džon Osof imali su po 18 odsto podrške, Pit Butidžidž 16, a Kamala Haris 13 odsto.

Zato je teško na osnovu sadašnjih rezultata zaključiti kako će izgledati demokratska predsednička trka za dve godine.

Novi čovek među demokratama: Džon Osof privukao pažnju posle izbora

Jedno od imena koje je nakon 3. novembra privuklo posebnu pažnju jeste Džon Osof, demokratski senator iz Džordžije.

Osof (39) uspeo je da osvoji novi mandat u saveznoj državi u kojoj je Tramp pobedio na predsedničkim izborima 2024. godine.

Takav rezultat izazvao je interesovanje političkih analitičara koji prate buduću predsedničku trku.

Aksios je nakon izbora ocenio da je Osof jedan od političara čiji je značaj unutar Demokratske stranke porastao zahvaljujući izbornom uspehu.

Ipak, sam Osof je ranije govorio da nije zainteresovan za predsedničku kandidaturu 2028. godine.

Njegov primer pokazuje da imena koja se pojavljuju u političkim analizama nisu nužno i imena ljudi koji su odlučili da se kandiduju.

Pored njega, pažnja je usmerena i na guvernera Pensilvanije Džoša Šapira, guvernera Ilinoisa Džej Bi Prickera i kongresmenku Aleksandriju Okasio-Kortez.

Njihovi različiti politički pristupi otvaraju pitanje da li će demokrate na sledećim izborima ponuditi umerenijeg kandidata ili nekoga ko zastupa izrazitije progresivne stavove.

Šta kažu američki politički analitičari?

Džon Anzalone, koji je bio glavni anketar u uspešnoj predsedničkoj kampanji Džoa Bajdena 2020. godine, rekao je za Vašington post da očekuje da će demokratski birači 2028. godine veoma praktično pristupati izboru kandidata.

Drugim rečima, smatra da će biračima biti važno ne samo ko predstavlja njihove političke stavove, već i kakav program nudi za probleme sa kojima se zemlja suočava.

I rezultati izbora za Kongres pokazuju koliko su teme svakodnevnog života postale važne.

Prema istraživanju AP-a, sprovedenom među više od 100.000 birača tokom izbornog perioda, oko 70 odsto glasača mlađih od 30 godina podržalo je demokratske kandidate za Predstavnički dom.

Demokrate su zabeležile i značajan pomak među latinoameričkim biračima, dok su birači sa nižim primanjima kao posebno važno pitanje isticali visoke životne troškove.

Istovremeno, istraživanja su pokazala da veliki deo Amerikanaca ne podržava američku vojnu akciju protiv Irana.

Ipak, rat nije bio jedina tema koja je uticala na izborno opredeljenje. Birači su navodili i inflaciju, troškove života i nezadovoljstvo radom vlasti.

To je važno i za izbore 2028. godine jer će i republikanci i demokrate morati da odgovore na pitanja ekonomije, cena, bezbednosti i spoljne politike.

Ko bi imao podršku u direktnom duelu za Belu kuću?

Pored istraživanja o kandidatima unutar stranaka, američke agencije već ispituju i moguće direktne predsedničke duele.

U istraživanju YouGov-a, sprovedenom od 10. do 14. oktobra 2026. godine, u hipotetičkom duelu Gevina Njusoma i Džej Di Vensa, Njusom je imao 41 odsto podrške, a Vens 36 odsto.

Ranije istraživanje Emerson koledža, sprovedeno od 16. do 17. avgusta, pokazalo je 49 odsto podrške Njusomu i 44 odsto Vensu.

U istom avgustovskom istraživanju Emersona, u hipotetičkom duelu Kamale Haris i Vensa zabeleženo je 49 prema 45 odsto.

Međutim, sve ove ankete sprovedene su pre izbora za Kongres i pre najnovijih političkih sukoba unutar Trampove administracije.

Njihovi rezultati predstavljaju trenutno izjašnjavanje ispitanika o zamišljenim kandidatima, a ne pouzdanu prognozu za novembar 2028. godine.

Do tada će stranke tek odlučivati o kandidatima, programima i načinu na koji žele da pridobiju birače.

Rat sa Iranom mogao bi da postane jedno od ključnih pitanja izbora 2028.

Za Trampa je trenutno najvažnije kako će rešiti sukob sa Iranom, dok će budući predsednički kandidati morati da objasne kakvu bi politiku vodili u sličnoj situaciji.

Vens insistira na diplomatskom rešenju i otvoreno govori o političkoj ceni rata. Rubio predstavlja drugačiji pristup, zasnovan na snažnom ekonomskom pritisku na Teheran, dok je ranije iznosio i odlučniju podršku američkim vojnim akcijama.

Sa druge strane, demokrate pokušavaju da iskoriste nezadovoljstvo birača zbog rata i visokih cena, ali se unutar stranke tek vodi rasprava o tome kakav kandidat i kakav politički program treba da budu ponuđeni na sledećim predsedničkim izborima.

Izborni poraz republikanaca zato nije samo promenio odnos snaga u Kongresu. Otvorio je i novu fazu borbe za političku budućnost Sjedinjenih Američkih Država.

A do izbora 2028. ostaju dva važna pitanja: kakav će biti ishod rata sa Iranom i da li će se američki birači, posle svega što se dogodilo, odlučiti za nastavak dosadašnje politike ili za drugačiji pravac.