Život u inostranstvu mnogima pruža priliku za bolji životni standard i veću zaradu nego što bi mogli da ostvare u domovini. Ipak, godine provedene daleko od porodice, visoki troškovi života i briga zbog toga što deca odrastaju između dve kulture mogu da promene pogled na odluku o odlasku. Zato se neki, nakon dugogodišnjeg života u inostranstvu, sve češće pitaju da li je vreme za povratak.

Upravo o toj dilemi povela se rasprava na društvenoj mreži Threads, nakon što je jedan korisnik iz Bosne i Hercegovine na profilu „Auslander_de“ podelio svoju životnu situaciju i priznao da sve ozbiljnije razmišlja o povratku iz Nemačke.

„Treba mi savet… Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Plata mi je 2.300 evra, stan plaćam 1.050, vrtić 280 evra i na kraju meseca skoro ništa ne ostane. Roditelji su mi u Bosni i sve su stariji. Deca ovde jedva govore naš jezik“, napisao je, a zatim postavio pitanje koje muči mnoge ljude koji su napustili rodni kraj.

„Ponekad razmišljam da se vratimo. Da li se neko vratio nakon toliko godina i da li ste se pokajali?“

„Vratila sam se posle 26 godina i nisam se pokajala“

Njegova objava pokrenula je brojne komentare, a korisnici koji su se vratili u domovinu, kao i oni koji i dalje žive u inostranstvu, podelili su svoja iskustva i razmišljanja.

Jedna žena navela je da se nakon 26 godina provedenih van rodnog kraja vratila i da se zbog te odluke nimalo ne kaje.

„Jesam, nakon 26 godina, i nisam požalila. Srce puno, a duša zadovoljna. Još su deca bila mala, imala su sedam i deset godina. Jako sam zadovoljna. Srećno! Ne postoje pare zbog kojih bih sada ostavila rodnu kuću“, napisala je.

Njeno iskustvo pokazuje koliko povratak porodici i poznatom okruženju može da znači onima kojima su bliskost i osećaj pripadnosti postali važniji od finansijskih prednosti života u inostranstvu.

Dete se preporodilo, ali odrasli se teže prilagođavaju

Ipak, povratak ne donosi svima isto iskustvo. Jedna korisnica, koja se u domovinu vratila pre četiri meseca, napisala je da je njeno dete veoma zadovoljno novim životom, ali da se ona i partner teže prilagođavaju.

„Vratila sam se pre četiri meseca. Dete je procvetalo, dobilo je vrtić, u Nemačkoj nismo uspeli. Ide u školicu sporta i na folklor. Uživa, imamo dvorište i mačku. Nama dvoma je teško“, navela je.

U nastavku komentara osvrnula se i na međuljudske odnose, ističući da joj je prilagođavanje na okruženje mnogo teže nego što je očekivala. Ipak, smatra da povratak može da bude dobro rešenje za porodice koje imaju sopstvenu kuću i žele deci da obezbede više prostora i aktivnosti.

Njeno iskustvo ukazuje na to da ono što deci odgovara ne mora nužno da bude jednako lako i odraslima, koji nakon mnogo godina u inostranstvu moraju ponovo da izgrade društveni život i pronađu svoje mesto u sredini iz koje su nekada otišli.

Vratio se u BiH, pa ponovo otišao u inostranstvo

Među komentarima našla su se i iskustva onih koji su pokušali da započnu novi život u domovini, ali su na kraju odlučili da ponovo odu.

Jedan korisnik napisao je da se iz Nemačke vratio u Bosnu i Hercegovinu 1997. godine, ali da je već do 2001. ponovo napustio zemlju.

„Ja sam se vratio iz Nemačke 1997. u BiH, do 2001. godine, i toliko je bilo bajno da sam se ponovo spakovao i napustio sve! Sada i deca razmišljaju da se vrate, a ja neću bez penzije!“, naveo je.

Njegov komentar pokazuje da nostalgija i želja za povratkom nisu uvek dovoljne da bi život u domovini ispunio očekivanja. Uslovi za rad, finansijska stabilnost i mogućnost da se obezbedi budućnost često imaju presudnu ulogu u donošenju odluke.

„Bez finansijske sigurnosti ne dolazite“

U raspravu se uključio i korisnik iz Srbije, koji je ukazao na razlike u zaradama i troškovima života. Kao primer naveo je prilike u Loznici, gde, prema njegovom iskustvu, mnogi rade za primanja koja teško omogućavaju komforan život.

„Čovek vozi taksi za 53.000 dinara, žena radi u prodavnici za 47.000, a u firmama su plate od 80.000 do 90.000 dinara. Da živiš nekim normalnim životom, bez 150.000 dinara zaboravi. Hrana je skuplja nego u Nemačkoj. Pa eto, sam izvuci zaključak. To je tako kod mene, u mojoj Loznici u Srbiji. Veliki pozdrav“, napisao je.

S druge strane, pojedini korisnici smatraju da povratak ne bi trebalo ni razmatrati bez unapred obezbeđenog posla i redovnih prihoda.

„Ako imate obezbeđena primanja i posao dole, možda se vratite. Drugačije nemojte“, glasio je jedan od komentara.

Rasprava je pokazala da ne postoji univerzalan odgovor na pitanje da li je povratak iz inostranstva dobra odluka. Nekima su porodica, rodna kuća i osećaj pripadnosti važniji od zarade, dok drugi smatraju da se bez finansijske sigurnosti teško može izgraditi stabilan život.

Zato se čini da odluka o povratku ne zavisi samo od toga koliko novca neko može da zaradi u inostranstvu, već i od porodičnih okolnosti, potreba dece, mogućnosti zaposlenja i očekivanja od života u domovini.