Zoološki vrt u Beogradu, koji obeležava 90 godina postojanja, u poslednjih nekoliko meseci postao je bogatiji za nekoliko novih stanovnika među kojima su glavne atrakcije pelikani i pingvini, a nedavno su potomke dobile i dve rode koje su se vratile iz Afrike i ovde našle dom.
Biolog Kristijan Ovari kaže da je u Zoološkom vrtu napravljeno ostrvo za lemure koje podseća na Madagaskar, ali da su prvi stanovnici bile rode.
- Upravo tu, na jednoj steni, rodila se velika ljubav između dve rode koje su u Zoološkom vrtu izvele svoje prve poletarce. Jedan od njih se posle nekog vremena vratio iz Afrike, prepoznajemo ga po nožnom prstenu, i doveo je još jednu rodu s kojom je napravio gnezdo u kojem su sada i male rode. Nema ničeg lepšeg nego kada vidite direktne plodove vašeg rada, jer time što smo spasli dve rode čija su krila bila skrhana omogućili smo da se njihovi geni produže kroz potomke - rekao Ovari za Tanjug.
On je rekao da je beogradski Zoološki vrt specifičan po interakciji između timaritelja i životinja ističući da među njima postoji poverenje i kao primer naveo to što je ženka pelikana svila gnezdo upravo pored staze.
- Iako zna da se tu prolazi i vidi šta se sve dešava, ona bira da je sa timariteljima, tu se oseća najsigurnije i najbezbednije. Posetioci mogu da vide i trenutke hranjenja lemura kada se cela grupa skupi oko zaposlenih koji ih hrane, ali ne zato što su gladni nego zato što su željni interakcije i pažnje, i to je uvek posebna slika - kaže Ovari.
Naveo je da je Zoološki vrt dom porodice pelikana i podsetio da se početkom godine izlegao pelikan Nole, a da je ubrzo nakon toga na svet stigla i njegova sestra Božana. Ovari je kazao da pelikani vrlo brzo rastu i da je teško zamisliti da mladunče koje ima oko 100 grama kada se izlegne iz jajeta za kratko vreme postane gorostas koji ima veći raspon krila nego kondor.
- Zanimljivo je da su živeli nekada i u našim krajevima, ali smo ih praktički potisnuli i sad su više prisutni na Arabijskom poluostrvu. Ono što je zanimljivo je da nije retkost da mužjak pelikana ima gnezdo sa „gospođom“ na jednom mestu, a malo dalje gnezdo sa drugom gospođom, pa kad njih dve saznaju jedna za drugu, bude velika drama - ispričao je Ovari.
Naveo je da pelikani u vreme parenja dobiju rozikastu boju, a mužjaci veliku grbu na prednjem delu od koje, kako kaže, ne vide.
- Ženke to veoma cene, što je veća grba, znači da je mužjak mnogo uspešniji, jer iako ne vidi, uspeva da nađe hranu. Inače, pelikani mnogo vole da ispituju svoju okolinu, i to rade svojim kljunom i „odmeravaju“ šta mogu da pojedu i progutaju - navodi Ovari, i dodaje da su pelikani velike i snažne ptice.
Među stanovnicima Zoološkog vrta je i Humboltov pingvin čija je vrsta nastanjena na zapadu Južne Amerike i specifična po tome što u lovu kao torpedo jurišaju na ribu koju su, kako kaže, u stanju da jure i tri dana.
- Kad se otisnu na pučinu, mogu tri dana da plivaju bez prestanka, što je zanimljivo jer treba to vreme i prespavati, održati se na pučini, izaći na kraj sa grabljivcima. Međutim, kada se vrate nazad, uvek prepoznaju svoje gnezdo i svoju ženku. Dodao je i da ta vrsta osobena i po tome kako prave gnezda.
- To je ptica koja ne može da pravi gnezdo kao svraka, ali uvek nađu neki kamenčić da se dodvore ženki i uvek donesu nešto novo u svoje gnezdo. Ta gnezda izgledaju kao hrpa razbacanog kamenja usred kojeg je ženka sa jajetom. Veoma su požrtvovani roditelji, ženka u periodu dok leži na jajima skoro da neće da jede, a kad se jaja izlegu, smenjuju se na gnezdu - ispričao je Ovari.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)