Političar Vladan Đokić intenzivirao je svoje političko delovanje i fokusirao se na lobiranje protiv Srbije. On je ponovo otputovao u Brisel gde se juče sastao sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos. Mediji koji podržavaju Đokića i blokadere slavodobitno su izvestili o ovom sastanku, kao i o saznanjima da komesarka Kos namerava da saopšti odluku da će EU zamrznuti novac namenjen Srbiji, što je ništa drugo nego novac za bolnice i škole.

Čovek u zamci

Komentarišući ovaj sastanak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je "tu malo EU narušila principe vladavine prava".

"Puna su im usta toga, ali prekrše dok si rekao keks. Zašto narušavaju? Pa zato što onaj ko i dalje nije podneo ostavku na mesto rektora nema pravo da se bavi politikom, a u agendi piše da će govoriti o političkom delovanju. Uveren sam da će ti razgovori mnogo toga doneti Srbiji, jedino mi je žao što se nije odazvao na poziv svog predsednika, a odaziva se na pozive svih drugih koji ga pozovu," izjavio je Vučić.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov upozorava za Kurir da je sada potpuno jasno da je Đokić ušao u sferu politike, što je legitimno ukoliko podnese ostavku na mesto rektora. Kako objašnjava, Đokić je gostovao više pita u Briselu i njegov odlazak zato nije iznenađenje, ali je kontekst drukčiji.

"Bližimo se parlamentarnim i predsedničkim izborima, kad god oni da budu raspisani. Imamo situaciju koja je u pravnom smislu daleko nepovoljnija po Vladana Đokića, jer se vodi istraga u postupku povodom smrti devojke na Filozofskom fakultetu. Istraga je vodila ka Rektoratu, a u Rektoratu su pronađene brojne stvari kojima nije mesto u univerzitetu. Iz svega ovoga mogao bih da zaključim da je njegova poseta najverovatnije dvostrukog karaktera. S jedne strane, on odlazi tamo da formalno razgovara o situaciji na našem univerzitetu, što je neophodno u procesu evropskih integracija. To će biti formalno pokriće sastanka. Ali s druge strane, ako se pogleda spisak pitanja o kojima će Vladan Đokić razgovarati sa Martom Kos, više je nego jasno da on tamo ne ide kao rektor Univerziteta u Beogradu, nego da, vrlo je moguće, ide kao čovek koji je u svojevrsnoj zamci. On pokušava da se spasi. Njegov spas je odlazak u visoku politiku. Njega ne treba tretirati kao čoveka autonomne volje. Nije je imao ni pre, a pogotovo je nema sad," ocenjuje Petrov.

Politički akter

Petrov naglašava da je Đokić prizivao međunarodnu podršku kada je održao politički govor u danu kada je policija bila u zgradi Rektorata.

"Đokića je iznudica dovela na balkon Rektorata, gde se pojavio i oskrnavio zgradu Kapetan Mišinog zdanja. Umesto da smiruje okupljene, on je potpirivao tenzije pozivajući se i tada na pomoć međunarodnog faktora. I sada je dobio priliku da kod jedne službenice EU ode na razgovor. Ono što je na nama kao na institucionalnoj zajednici važno da i dalje radimo jeste da se što manje bavimo Đokićem, jer on je čovek koji spašava sebe kandidujući se za visoku političku funkciju, a mi moramo da vodimo računa da smo na evropskom putu, imajući u vidu i globalni kontekst koji je izuzetno otežan. Treba da preduzimamo svi kao pojedinci i kao članovi institucija odgovorne postupke koji će omogućiti uspostavljanje stabilnosti, mira i preko potrebnog dijaloga za koji nikada nije kasno. Dijalog sa Đokicem kao irelevantnim faktorom je očigledno nešto što je apsolutno ad akta," zaključuje Petrov.

Politički analitičar Srđan Barac ocenjuje za Kurir da odlazak Đokića u Brisel na razgovor sa Martom Kos otvara jednostavno, ali suštinsko pitanje: da li je tamo bio kao rektor Univerziteta u Beogradu ili kao politički kandidat.

"Jer, ako je otišao kao rektor, onda javnost ima pravo da zna kakav je to akademski posao vodio sa evropskom komesarkom za proširenje. Nije Marta Kos nadležna za nastavne planove, ispitne rokove, naučne projekte ili rad fakulteta. Njena funkcija je politička. Zato je i susret sa njom politička poruka. Ako je, međutim, u Brisel otišao kao politički akter, onda se postavlja još ozbiljnije pitanje: po kom osnovu rektor državnog univerziteta učestvuje u političkom lobiranju van zemlje, dok istovremeno zakon jasno zabranjuje političko delovanje na visokoškolskim ustanovama? Tu više nema prostora za relativizaciju. Ne može se istovremeno pozivati na autonomiju univerziteta, a koristiti funkcija rektora za političko pozicioniranje pred međunarodnim adresama. Ne može se predstavljati kao zaštitnik akademske zajednice, a nastupati kao neko ko očigledno želi političku ulogu," upozorava Barac.

Grubo krši zakon

Političar Đokić i dalje zauzima najvišu funkciju na Univerzitetu u Beogradu, te je njegovo političko delovanje, u šta nesumnjivo spada i sastanak u Briselu, predstavlja grubo kršenje Zakona o visokom obrazovanju, koji u članu 43 propisuje da "na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje".