Licemerje i dvostruki aršini srpskih neprijatelja su odavno poznati i jedino gde sebe nadilaze u odnosu na to je njihovo bezobzirno laganje.

To naročito može da se vidi kod takozvanih "građanskih" stranaka u BiH što je zapravo eufemizam za stranke koje bi ukinule Dejton, Republiku Srpsku i prava i Srba i Hrvata i na kraju uvele šerijat kao zakon u BiH. 

Kadija te tuži, kadija ti sudi

Nako smrti heroja, komandanta Vojske Republike Srpske i generala Ratka Mladića u Haškom kazamatu oni su odmah počeli da napadaju Srbe zato što mu odaju počast. Na pitanja o njihovim ratnim zločincima oni kao mantru ponavljaju "sud ih je oslobodio". Kao da taj sud ima bilo kakav pravni ili moralni legitimitet i kao da nije kompromitovan više od bilo kojeg montiranog suda u istoriji jer ovde postoje zapisnici, snimci i kompletna dokumentacija koja pokazuje da su sudije bili sve, samo ne pošteni. Na kraju krajeva, u samoj osnivačkoj povelji suda, a osnovao ga je organ koji nema pravo i to je SB UN, ne piše da sud treba da donese pravdu nego da uspostavi mir. Kojem to sudu je uopte funkcija da uspostavlja mir?

No, za njih, koji nikada nisu ni bili skloni pravdi i poštenju to mu dođe kao neka magična reč "sud je presudio". Pa, sud rimokatoličkih biskupa je osudio na smrt Jovanku Orleanku i spalio je 30. maja 1431. godine kao jeretika a samo zato što je ratovala za sopstvenu zemlju protiv osvajača, sud koji je sudio po nalogu moćnika a ne po pravdi. Ista ta Rimokatolička crkva je proglasila je svetiteljkom skoro 500 godina nakon toga 16. maja 1920. i proslavlja je na isti taj 30. maj 1431. kao mučenicu stradalu za Hrista. Kada smo kod Hrista, ljudski sudovi su i bezgrešnog Bogočoveka osudili na strašnu smrt na krstu a da neće ljude. No, njima to nije važno jer zbog njih je i nastala ona čuvena izreka o nepravednim sudovima "kadija te tuži, kadija ti sudi".

Za "građansku" BiH samo osuđeni Srbi su zločinci, ali ne i osuđeni Bošnjaci

Jedna od tih partija koje stalno ponavljaju "sud je presudio" je Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine (SDP BiH) i ona je danas podnela Tužilaštvu BiH krivične prijave protiv više osoba zbog veličanja generala zločinca Ratka Mladića. 

Kako je rekao Damir Mašić iz te stranke krivične prijave su podnete protiv lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, predsednika Pokreta Sigurna Srpska (PSS) i gradonačelnika Banjaluke Draška Stanivukovića, predsednika Narodne skupštine RS i lidera Ujedinjene Srpske (US) Nenada Stevandića i ministra za spolju trgovinu i ekonomske odnose s inostranstvom i visokog funkcionera SNSD-a Staše Košarca.

Oni tvrde da si oni gore navedeni svojim izjavama prekršili važeće odredbe Krivičnog zakona BiH, nametnute od neizabranog nemačkog turiste Šmita kojeg je predsednik Donald Tramp proterao iz BiH jer se pokazao kao ozbiljna štetočina, prema kome veličanje osoba presuđenih za ratne zločine predstavlja krivično delo.

Vrhunac licemerja SDP BiH leži ne u tome što se drže te mantre "sud je presudio" nego što ta mantra odjednom ne važi kada je osuđeni za ratne zločine komandant Armije BiH. 

SDP BiH na sahrani i grobu Rasima Delića

U konkretnom slučaju kada je umro Rasim Delić koji je bio general tzv. Armije BiH i komandant njenog Glavnog štaba oni su mu pisali hvalospeve i prisustvovali sahrani uz sve državne počasti 2010. to što je on pravosnažno osuđen za ratne zločine od strane tog njihovog lažnog suda u koji se kunu je njima bilo totalno nevažno. Rasim Delić sahranjen je 19. aprila 2010. godine na Šehidskom mezarju Kovači u Sarajevu. Sahranjen je uz najviše vojne počasti, a verski obred predvodio je tadašnji reis-ul-ulema Mustafa Cerić. Sahrani je prisustvovalo nekoliko hiljada građana Sarajeva i skoro kompletan politički vrh svih bošnjačkih stranaka, uključujući i SDP BiH. Isto je bilo i svih narednih godina do danas kada na godišnjicu njegove smrti oni dolaze da odaju počast na grobu Rasima Delića.

Ko je bio Rasim Delić - monstrum koji je džihadistima omogućio da igraju fudbal sa srpskim glavama i siluju srpsku decu

Polovinom 1992. u BiH su iz inostranstva počeli pristizati muslimanski dobrovoljci koji su sebe nazivali mudžahedinima (svetim ratnicima po „Kuranu“) i čiji je cilj bio boriti se protiv nevernika u BiH. Njima je komandovao Abu Haris, poznat i kao dr Abu Harit al Libi. Do novembra 1992. oni su nastupali samostalno, ali su 19. novembra 1992. uključeni u 7. muslimansku brdsku brigadu i druge jedinice Trećeg korpusa ARBiH. Oni su učestvovali u akcijama ovih jedinica, a povremeno i predvodili ceo Treći korpus ARBiH. Interesantna činjenica je da su od neki od njih kasnije učestvovali u terorističkom napadu 11. septembra 2001. godine na Ameriku kada je poginulo skoro 3.000 ljudi.

Rasim Delić je 1993. godine, 13. avgusta naredio da se obrazuje poseban odred „El Mudžahid“ koji će okupljati mudžahedine i biti potčinjen Trećem korpusu ARBiH. Kao komandant Glavnog štaba, Rasim Delić je bio najviši vojni oficir ARBiH koji je bio podređen samo Predsedništvu BiH. U njegovu komandnu odgovornost su spadali i Drugi i Treći korpus (koji je obuhvatao jedinice „El Mudžahid“) koji su imali svoje komandante i komandni kadar koji su svi bili potčinjeni direktno njemu.

Jedinice „El Mudžahid“, koje su bile pod njegovom komandom, za vreme rata u BiH su izvršile brojne ratne zločine i nečovečno postupanje prema srpskim i hrvatskim vojnicima, uglavnom zarobljenicima, među kojima su i sljedeći poznatiji primeri:

21. juna 1995. godine, dva vojnika Vojske Republike Srpske (VRS) su zarobljena i odmah potom obezglavljena od strane pripadnike Armije RBiH. Po optužnici, i drugi srpski zarobljenici, zarobljeni istog dana, su doživjeli mučenja, uključujući prebijanja i odvedeni u logor u Kamenici. Još jednom vojniku, Gojku Vujičiću, je odsečena glava 24. jula 1995. Druge zarobljenike su terali da poljube odsečenu glavu koja je bila postavljena u prostoriji u kojoj su bili držani. U logoru u Kamenici su primjenjivane razne vrste prebijanja i mučenja. Na nekim vojnicima su korišćeni elektrošokovi, a drugima su nanošeni „strašni bolovi tako što su im na noge stavljana gumena creva sa vazduhom pod visokim pritiskom“.

11. septembra 1995. godine, oko 60 vojnika VRS je zarobljeno i tri žene sa njima i svi su bili prebačeni u logor u Kamenici. Svih 60 se kasnije vodilo kao nestalo i pretpostavlja se da su mrtvi. Optužnica tvrdi da su spomenute tri žene bile podvrgnute nasilju, konkretno silovanju. Sve tri su oslobođene 15. novembra 1995.

Još jedna grupa od 10 vojnika Vojske Republike Srpske je zarobljena 10. septembra 1995. godine. Svi su bili podvrgnuti surovom mučenju u periodu od 12 dana.

Jedan od takođe uznemirujućih a manje poznatih slučajeva, a koji se desio još na početku rata, je kada su kasniji pripadnici te jedinice „El Mudžahid“ upali u selo Gornja Bioča 1. decembra 1992. i zajedno sa pripadnicima tzv. Armije BiH grupno silovali devetogodišnju Mirjanu Dragićević naočigled njene majke Rade a potom je zverski ubili. Dokumentarac i svedočenje majke male mučenice Mirjane Dragićević možete da vidite na snimku ispod. 

Video

E, komandantu takvih zver i osuđenom ratnom zločincu, bošnjačka politička elita i religijski vrh pišu hvalospeve i posećuju grob uz najveće državne počasti od 2010. do dana današnjeg i još SDP BiH koji uredno učestvuje u svim tim događajima podnosi krivične prijave protiv Srba zbog generala Ratka Mladića.

Ne smeta njima Ratko Mladić zato što misle da je zločinac, njima čak i mrtav Ratko Mladić smeta jer ih je sprečio da postignu da svako srpsko dete prođe kao nesrećna Mirjana Dragićević, a svaki Srbin kao Gojko Vujičić. 

Da to nisu spekulacije nego nešto dokazano u praksi govori i činjenica da je BiH dala najviše boraca po glavi stanovnika za terorističku Islamsku državu u Siriji i Iraku gde su mudžahedini pobili i silovali sve hrišćana, Jazida, Kurda, pa i muslimana šiita što su uspeli da dohvate a žene koje su bile isuviše stare ili ružne da im budu seksualne robinje ili odbijale i pružale otpor spaljivali javno u kavezima. Ta "Islamska država" je imala prave pijace robova, a imala je i "šume krstova" na kojima su bili razapeti svi oni koji su uhvaćeni u borbama ili im pružali bilo kakav otpor. Najveća "šuma krstova" im je bila u gradu Raka u Siriji koji im je bio "prestonica".

Licemerje sveta, NVO sektora i bivših vlasti u Srbiji

Kada se dešavala ta sahrana 2010. godine u Sarajevu svi su ćutali. Ćutao je svet, ćutale su NVO organizacije, ćutala je i tadašnja vlast u Srbiji predvođena Borisom Tadićem. 

Danas, kada treba da se sahrani general Ratko Mladić odjednom su se "povampirili" i dežurni dušebrižnici u svetu i NVO organizacije u Srbiji, a i izdajnička opozicija koja je 2010. bila vlast. 

Treba sagledati i shvatiti njihov stav - njima nije bio problem što se uz najveće počasti sahranjuje Rasim Delić koji je predvodio besne zveri, mada je uvreda za zveri porediti ih sa njegovim glavosečama i silovateljima, ali im smeta da se dostojanstveno sahrani srpski general koji je sprečio te i takve zveri da sprovedu plan po kojem bi Srbi prošli isto kao što su prošli hrišćani, Jazidi, Kurdi i muslimani šiiti na teritoriji terorističke Islamske države u Siriji i Iraku. 

To ne pokazuje samo da su teški autošovinisti i ljudi bez ikakvog principa šta god pričali, to pokazuje da su obične ljige nedostojne da budu nazvane ljudima.