Pajić je najnovijom objavom na mreži X ponovo otvorila temu Srebrenice, navodeći da su mnoge sobe već 31 godinu prazne i govoreći o majkama koje su izgubile svoje najbliže.
Zatim je prešla na Srbiju.
– A našim ulicama i dalje hodaju oni koji slave zločinca. Nose majicu sa njegovim likom. Ne želim ni da zamislim kako im je. Bes i sramota – napisala je Pajić.
Međutim, kada se njena današnja poruka stavi pored ranijih javnih istupa, slika postaje mnogo složenija.
A šta je pisala na godišnjicu „Oluje“?
Alo je u više navrata objavio raniju poruku Pajićeve iz Zagreba. Na fotografiji objavljenoj 6. avgusta 2021. godine, neposredno nakon datuma kojim Srbi obeležavaju stradanje i progon u „Oluji“, stajala je poruka:
– Ko ne sluša pjesmu, slušaće oluju.
Upravo zato njena današnja poruka o saosećanju prema žrtvama neminovno otvara pitanje dvostrukih aršina.
Pajić je i tokom boravka u Hrvatskoj učestvovala u javnim programima posvećenim „Oluji“, dok je Alo posebno kritikovao način na koji je ova vojna operacija predstavljana kroz dve suprotstavljene priče i narative.
„U ime Srbije, izvinite“
Ni tu nije kraj.
U julu ove godine Pajić je na portalu Autonomija objavila autorski tekst pod naslovom „U ime Srbije, izvinite“, posvećen Srebrenici.
U njemu je otišla mnogo dalje od osude pojedinačnih počinilaca, napisavši da je izvinjenje odgovornost „svih nas, bez obzira na to kada smo rođeni“.
Pajić je takođe napisala da je činjenica da je neko rođen u Srbiji koja, prema njenim rečima, nije sprečila genocid, „dovoljna“ za tu odgovornost.
Dakle, njena današnja objava nije izolovani tvit, već se uklapa u niz javnih stavova o Srebrenici, ratovima devedesetih i odgovornosti Srbije koje Pajić zastupa godinama.
Zato je legitimno postaviti i pitanje koje u njenoj najnovijoj objavi ostaje bez odgovora: ako su bol majki, prazne sobe i izgubljena deca univerzalna tragedija, gde je ista takva poruka kada se govori o srpskim porodicama stradalim i proteranim tokom ratova devedesetih?
Komentari (0)