PIŠE: BOJANA PAUNOVIĆ

 

Nekada se znalo - jedino je važno ko su premijer, ministri policije, odbrane i ekonomije. Sada, međutim, sticajem geopolitičkih okolnosti, u većini zemalja građane i te kako zanima ko je ministar energetike i kakva je agenda koju sprovodi.

Iz pomenutog i mnogo drugih razloga, Alo! se odlučio za veliki intervju sa

. Pričali smo o gasu, struji, nuklearnim elektranama, politici i svemu što nam ovih dana režira i priređuje opozicija, a dotakli smo se i privatnog života.

 Usvojene su izmene Zakona o energetici. Između ostalog, ukinut je moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana. U idealnoj varijanti, kada bismo sad počeli da razvijamo projekat gradnje neke nuklearke, koliko je vremena za to potrebno?

- Izmenama Zakona o energetici napravljeni su revolucionarni koraci, između ostalog, tu je i skidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, pored stvaranja preduslova za spajanje sa tržištem električne energije EU, ali i bolje funkcionisanje naših energetskih preduzeća. Zakon je, kad je reč o izgradnji nuklearnih elektrana, prepoznao tri faze, po smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja jasno propisuje da prvo morate da donesete odluku, da morate da radite na analizama za koju ćete tehnologiju da se odlučite, kako će se ona uklopiti u vaš energetski sistem, da biste onda razvili projekat, to jest tehničku dokumentaciju, zatim izgradili i uveli postrojenje u funkciju. Pod idealnim uslovima za sve to bi nam sada trebalo minimum 10 godina. Zbog  zabrane izgradnje postrojenja, koja datira iz 1989, mi do prošle nedelje nismo bili u mogućnosti ni da razmatramo izgradnju takvih postrojenja.

 Dosta zemalja u okruženju ima nuklearne elektrane, zašto je kod nas to problem?

- Žao mi je što u parlamentu nismo imali argumentovanu raspravu, nismo imali priliku, nažalost, zbog ponašanja opozicije, ali smo vodili stručne konsultacije sa stručnom javnošću i sa ljudima koji su, čak i ako nisu iz ovog domena, zainteresovani. To je trajalo skoro tri meseca, nisu bile konsultacije samo u Beogradu već i u Novom Sadu, Nišu. Apsolutno smo dali priliku i građanima i stručnoj javnosti da iskažu svoje mišljenje. A okruženi smo nuklearnim elektranama u regionu i nema razloga da ne razmotrimo tu mogućnost i u našoj zemlji.

 Da li su počeli razgovori sa Mađarima oko kupovine udela u nuklearnoj elektarni Pakš? Šta su najveći izazovi da se to realizuje?

- Predsednik Srbije je na sastanku Saveta za strateško partnerstvo Srbije i Mađarske sa

to pomenuo kao jednu od tema. To je nešto što bi nama, pre svega, donelo dodatnu sigurnost, jer bismo na relativno brz način mogli da dođemo do dodatnih kapaciteta, i to do kapaciteta iz nuklearne energije. Naravno, na našim je partnerima u Mađarskoj da sagledaju svoj interes za takvu inicijativu.

 Koliko bismo struje dobili kupovinom udela?

- Mogli bismo da idemo na nekih 100-200 MW, a to je u odnosu na naše instalisane kapacitete značajna količina bazne energije. To znači energije koja je non-stop dostupna, koja ne zavisi od vremenskih uslova.

Danas se mnogo govori o zelenoj tranziciji i kritičnim sirovinama.Kada uporedimo Srbiju sa zemljama iz okruženja, kako se kotiramo po tim pitanjima?

- Što se kritičnih sirovina tiče, mi se nalazimo među prvim zemljama u Evropi, pre svega, to se odnosi na overene rezerve litijuma, gde smo zaista u prve tri zemlje ako ne možda i na samom vrhu zemalja u Evropi po overenim rezervama, ali i potencijalnim rezervama. Tako da smo sa regionom neuporedivi i mnoge zemlje u regionu bi volele da imaju to bogatstvo. Kao što smo trenutno drugi proizviđač bakra u Evropi, imamo potencijal da budemo i prvi, to znači zapravo da smo mi zemlja bogata mineralnim metaličnim sirovinama. Samo je na nama da odlučimo da li ćemo i kako ćemo te sirovine koristiti.

 

 Kako napreduju litijumski projekti po evropskim zemljama?

- Evropa je prošle godine donela zakon o kritičnim mineralnim sirovinama, kojim predviđa da 10% svih sirovina koje se koriste u EU treba da dođu iz evropskih zemalja, tako je postavila zadatak ispred zemalja članica da mnogo više ulažu u rudarstvo, a donete su i procedure po kojima se skraćuje vreme izdavanja neophodnih dozvola, veme razvoja projekata, upravo da bi što brže došli do gotovih proizvoda. Mnoge zemlje su u tom kontekstu započele ili nastavile ubrzano da razvijaju svoje projekte. Tu je Finska, pre svega, pa Portugal, Francuska, Češka, Nemačka. Najviše su projekti su odmakli u Finskoj, kao i jedan u Nemačkoj. Francuzi su krenuli u razvoj tehničkog projekta, sa ciljem da počnu ekstrakciju za dve godine. Oni su bili u ekspertskoj poseti Srbiji, imali smo priliku da učimo iz njihovog iskustva.

 Postoji opšta saglasnost da treba diverzifikovati snabdevanje gasom. Ipak, to je lakše reći nego učiniti. Šta sve preduzimamo po tom pitanju?

- Završili smo interkonekciju Srbija-Bugarska, ovih dana će biti i izdavanje upotrebne dozvole, o praktično, mi se snabdevamo dodatnim količinama gasa iz Azerbejdžana preko tog gasovoda, u toku ove zimske sezone oko milion metara kubnih dnevno, a u planu su nam izgradnje još dve interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Mi se gasom, činjenica je, u najvećoj meri snabdevamo preko "Balkanskog toka", to je projekat koji je završen u jeku kovid krize, što nimalo nije bilo lako, ali nam je upravo tokom energetske krize bio od i te kakvog značaja, pošto je osigurao stabilno snabdevanje količinama gasa, i to ne samo za nas već i za Mađarsku, Slovačku, Austriju, MI smo i tranzitna zemlja i korist od nas imaju i zemlje centralnoistočne Evrope, a pre svega naši građani i privreda, jer dobijamo gas po najpovoljnijim uslovima od Ruske Federacije.

 Sa kim se iz Vlade privatno družite?

- Nažalost, nemamo puno vremena za pravo druženje, ali eto, Zoran Gajić mi je komšija, viđamo se redovno u zgradi i u teretani, pa mi daje savete u vezi s kondicijom. Komšija je uvek tu i kad mi treba šećer ili kafa (smeh). Sa Sinišom Malim baš u vašoj redakciji sam se kucala jajima. Na Adrijanu i Irenu sam prirodno upućena jer su nam sektori po definiciji povezani.

 

 

Ove zime imaćemo dovoljno struje

 Hoćemo li imati dovoljno struje ove zime?

- Hoćemo. Naš cilj je, kao što sam rekla, da što pre imamo nove izvore proizvodnje. Preuzimanjem bloka B3 u Kostolcu od strane Elektroprivrede delimično ćemo ispuniti taj cilj. To je novih 350MW bazne energije iz termo-kapaciteta sagrađenih po najmodernijoj tehnologiji, sa najmanjim uticajem na životnu sredinu.

 

Opozicija program gradi na tragediji

 Videli smo ružne scene u parlamentu, pokušaje blokada ulica, institucija...

- Žao mi je što smo u parlamentu videli taj prizor agresije i besa bez argumentovane debate o važnim temama, kao što su i budžet, strategija dugoročnog razvoja energetike, A to je strategija do 2050.

a mi nismo imali prilike za kvalitetnu debatu. Ali znate kako, mislim da ljudi vrlo dobro vide i zaključuju šta se dešava. Svesni da smo i ranije imali tragične događaje, ali nisu bili nešto na čemu je građen politički program, a imamo i primere iz drugih zemalja, gde su istrage nakon nesreća bile temeljne, pa samim tim iziskuju i dosta vremena. Što se tiče političke odgovornosti, ona je preuzeta, određeni funkcioneri i ministri su to pokazali svojim postupcima. Jasno je da opozicija želi nasilno da preuzme vlast, ali vlast se dobija na izborima, a ne na ulici.

 

Damir me rastereti kod kuće

 Kako vam je u još svežem braku?

- Vreme brzo prolazi, ali nama je uzbudljivo, melodično i u ritmu muzike. Apsolutno mi ne nedostaje smeha sa te strane. Damir je veoma pozitivna ličnost, donese mi rasterećenje koje mi je potrebno kod kuće, a koje na poslu, naravno, nemam.

 

BONUS VIDEO