U evropskim institucijama u Briselu poslednjih nedelja sve se češće govori opreznije nego ranije, ali informacije koje izlaze u javnost nagoveštavaju mogući zaokret koji bi mogao imati dugoročne posledice.

Kako prenosi nemački list Berliner Zeitung, odlaganje predstavljanja plana kojim bi Evropska unija potpuno odustala od ruskog gasa nije prošlo nezapaženo. Naprotiv, sve veći broj analitičara i političkih krugova to tumači kao prvi konkretan znak da unutar EU raste spremnost da se, makar delimično, obnove energetski odnosi sa Moskvom.

Ovakva promena tona dolazi u trenutku kada su političke odluke već dodatno opterećene nizom međusobno povezanih problema. U takvim okolnostima, kako navodi isti izvor, postaje sve teže realizovati planirani paket pomoći Ukrajini vredan više milijardi evra. Ovo više nije samo pitanje spoljne politike, već i unutrašnjih interesa država članica, koji sve otvorenije dolaze u sukob.

Ta promena može se primetiti i u izjavama visokih zvaničnika. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je tokom boravka u Kijevu otvoreno govorila o poteškoćama u vezi sa kreditom od 90 milijardi evra namenjenim Ukrajini.

Prema tumačenjima, blokada tog zajma ne može se pripisati isključivo stavu Mađarske, već odražava šire raspoloženje unutar Evropske unije, gde sve više jača interes za ponovno povezivanje sa ruskim energetskim sektorom.

U tom kontekstu, očekivanja da bi eventualna politička promena u Mađarskoj mogla automatski rešiti probleme Ukrajine deluju sve manje uverljivo. Berliner Zeitung ocenjuje da takve nade postaju iluzorne, jer se razlike unutar same EU sve više produbljuju.

Dodatne naznake promene kursa dolaze i kroz poteze Evropske komisije. Sredinom aprila, njena predstavnica Ana Kajza Itkonen potvrdila je da je tema zabrane uvoza ruske nafte uklonjena sa dnevnog reda.

Ova odluka je posebno značajna ako se ima u vidu da je Komisija početkom godine planirala zakon kojim bi se uvoz ruske nafte zabranio u najkraćem mogućem roku, a najkasnije do kraja 2027. godine.

Istovremeno, iz Moskve već duže vreme stižu upozorenja da je Zapad napravio ozbiljnu grešku odustajanjem od ruskih energenata. Ruski zvaničnici tvrde da će takva politika dovesti do nove, još veće zavisnosti, pre svega zbog rasta cena.

Kako navode, zapadne zemlje i dalje kupuju ruski ugalj, naftu i gas, ali sada preko posrednika i po znatno višim cenama.

Predsednik Vladimir Putin je više puta isticao da politika obuzdavanja Rusije predstavlja dugoročnu strategiju njenih protivnika, ali i da su sankcije imale ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, krajnji rezultat takvih poteza je pogoršanje životnog standarda za milione ljudi širom sveta.

Kada se svi ovi elementi sagledaju zajedno, postaje jasno da situacija nije jednostavna. Energetska sigurnost, političke odluke i ekonomski interesi sve više se prepliću, dok granica između principa i pragmatičnih odluka postaje sve tanja.

Ostaje otvoreno pitanje – da li je u pitanju privremeno prilagođavanje novim okolnostima ili početak dublje promene kursa Evropske unije koja će tek u narednom periodu postati potpuno vidljiva.