Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da rezultati prvih parlamentarnih izbora održanih u Rusiji od početka rata u Ukrajini pokazuju da građani podržavaju politiku vlasti i napore usmerene na jačanje zemlje.

Bili su to njegovi prvi javni komentari nakon trodnevnog glasanja održanog od 18. do 20. septembra.

Prema gotovo kompletnim rezultatima, vladajuća „Jedinstvena Rusija“ osvojila je rekordnih 355 od ukupno 450 mesta u Državnoj dumi. Stranka je dobila nešto više od 57 odsto glasova na partijskim listama, dok joj pobede u velikom broju pojedinačnih izbornih jedinica obezbeđuju gotovo 80 odsto svih mandata.

Izlaznost je, prema podacima ruske Centralne izborne komisije, dostigla 59,3 odsto od oko 111 miliona građana sa pravom glasa, što je jedan od najviših procenata zabeleženih na izborima za Dumu poslednjih godina.

Putin upravo u toj izlaznosti vidi ključnu poruku izbora.

„Tako veliki, čak rekordan broj ljudi koji je izašao i glasao pokazuje da narod Rusije podržava naše napore usmerene na jačanje zemlje“, poručio je Putin tokom televizijskog sastanka sa članovima vlade.

Izbori su održani u političkom sistemu u kojem je prostor za protivnike rata bio veoma ograničen. Većina kandidata koji otvoreno kritikuju rat nije učestvovala, dok je liberalna partija „Jabloko“, jedina registrovana politička grupacija koja je javno zagovarala prekid vatre, uklonjena sa partijskog glasačkog listića odlukom Vrhovnog suda. Pojedini njeni kandidati ipak su učestvovali u trkama za pojedinačne mandate.

Glasanje usred velikog napada dronovima

Izborni vikend protekao je i u senci jednog od najvećih ukrajinskih napada dronovima na teritoriju Rusije od početka rata.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći na poslednji dan glasanja oboreno 1.110 dronova, dok je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo da je 450 letelica presretnuto na putu ka ruskoj prestonici.

U napadima su pogođeni moskovska rafinerija i jedna stambena zgrada. Prema ruskim regionalnim vlastima, na području Moskve poginule su tri osobe.

Sobjanjin je napad opisao kao pokušaj da se poremeti glasanje, a Putin je nekoliko dana kasnije povezao napade sa atmosferom u kojoj su izbori održani.

Ruski predsednik rekao je da su protivnici pokušavali da ometu izborni proces, ali da su redovi ispred biračkih mesta, prema njegovom tumačenju, pokazali da Rusiju nije moguće zastrašiti.

Prvi parlamentarni izbori od početka rata

Ovo su bili prvi izbori za Državnu dumu od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Glasanje je organizovano i u četiri ukrajinska regiona koje je Moskva proglasila delom Rusije nakon aneksije 2022, iako ih ruske snage ne kontrolišu u potpunosti. Izbori su održani i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine.

Ukrajina i Evropska unija osporavaju legitimitet ruskog glasanja na tim teritorijama i smatraju ih delom Ukrajine.

Na pojedinim biračkim mestima u delu Donjecka pod ruskom kontrolom glasanje je održavano uz prisustvo naoružanih ruskih vojnika.

Putin se tokom obraćanja posebno obratio ruskim vojnicima koji ratuju u Ukrajini.

Poručio im je da izborni rezultat vidi i kao glas podrške njima, navodeći da građani veruju u njihovu hrabrost, herojstvo i pobedu.

Istovremeno je ponovio da Moskva ne odustaje od ciljeva koje je postavila u Ukrajini.

„Jedinstvena Rusija“ uzima gotovo četiri petine Dume

Rezultat „Jedinstvene Rusije“ dodatno je učvrstio već veliku većinu koju Putinova stranka ima u donjem domu parlamenta.

Prema gotovo potpunim rezultatima, stranka osvaja 355 od ukupno 450 poslaničkih mesta, što predstavlja njen rekord kada je reč o broju mandata. Time zadržava i ustavnu većinu, koja joj omogućava donošenje zakona i pokretanje ustavnih promena bez podrške drugih parlamentarnih partija.

U parlament ulaze i Komunistička partija, LDPR, Novi ljudi i Pravedna Rusija. Te stranke se u ruskom političkom sistemu često označavaju kao „sistemska opozicija“, jer su poslednjih godina na velikom broju ključnih pitanja glasale zajedno sa „Jedinstvenom Rusijom“.

„Jabloko“ nije osvojio mesto u nacionalnom parlamentu, mada je prema preliminarnim rezultatima uspeo da pređe izborni prag na regionalnim izborima u Novgorodu.

Za Putina je, međutim, centralna poruka glasanja drugačija. Ruski predsednik rezultat i izlaznost predstavlja kao potvrdu podrške kursu kojim zemlja ide, uključujući politiku prema ratu u Ukrajini.

Njegova poruka nakon izbora bila je jasna – vlast će rezultate tumačiti kao mandat za nastavak dosadašnje politike, dok će „Jedinstvena Rusija“ u narednom sazivu Dume imati još snažniju kontrolu nad parlamentom.