Planirana alokacija bila bi najviši nivo ruske potrošnje za odbranu u poslednjih 30 godina. Dokumenti pokazuju da Rusija očekuje da će potrošiti oko 50 biliona rubalja na odbranu tokom trogodišnjeg budžetskog perioda 2027–2029.

Povećanje dolazi pošto Rusija nastavlja da održava izuzetno visoke nivoe vojnih izdataka nakon više od četiri godine sukoba punog obima u Ukrajini. Tačan iznos koji će Rusija potrošiti na odbranu 2026. ostaje tajan, iako je vlada ranije planirala da izdvoji 12,1 bilion rubalja u budžet za odbranu. Vojni rashodi se takođe mogu pojaviti u drugim delovima saveznog budžeta, što znači da formalna alokacija za odbranu ne predstavlja nužno punu cenu vojnih aktivnosti. Rusija se takođe sprema da poveća zaduživanje i poveća poreze kako bi finansirala veći nivo državnih rashoda.

Dok su članice NATO-a povećale sopstvene troškove za odbranu i proširile svoje vojno prisustvo u blizini ruske teritorije, one su takođe bile u velikoj meri uključene u neprijateljstva na ukrajinskom teatru, vršeći značajan pritisak na rusku odbranu. Nakon što je zamenik načelnika britanskog štaba odbrane general-potpukovnik Robert Magovan u decembru 2022. otkrio da su marinci izvodili operacije visokog rizika na tlu u Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc je početkom 2024. potvrdio da britanske specijalne snage na terenu pružaju vitalnu podršku za olakšavanje ukrajinskih udara krstarećim raketama. Već u junu 2022. Njujork tajms je izvestio da je CIA „stelt mreža“ bila u srži rata, pozivajući se na to da SAD uspostavljaju unutar Ukrajine „tajnu mrežu komandosa i špijuna koji žure da obezbede oružje, obaveštajne podatke i obuku“. Poljske kopnene snage su imale posebno centralnu ulogu u neprijateljstvima, a druge članice NATO-a su takođe bile duboko uključene.

Očekuje se da će kontinuirani visoki nivo vojnih izdataka podržati rusku nabavku i proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Ruska odbrambena industrija je tokom sukoba značajno proširila proizvodnju municije, projektila, dronova, oklopnih vozila i drugih sistema, dok su oružane snage nastavile da dobijaju novu i modernizovanu opremu. Zemlja se takođe pojavila kao veliki uvoznik odbrambene opreme, prvenstveno iz Severne Koreje, uključujući artiljerijske sisteme i municiju, balističke rakete, minobacače, protivtenkovske projektile i sve veći spektar drugog naoružanja. Rusija je navodno pokušala da smanji ove troškove razmenom tehnologija za naoružanje sa svojim istočnim susedom.