Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner predstavio je paket mera kojim Brisel želi da spreči ponavljanje događaja iz Seute.

Jedna od najvažnijih ideja jeste da Fronteks dobije mnogo snažniji kapacitet za brzu reakciju kada neka članica bude suočena sa iznenadnim i masovnim prilivom migranata.

Cilj je da evropske granične snage mogu da budu mobilisane praktično u roku od 24 sata od zahteva ugrožene države.

Brisel želi i čvršću saradnju Fronteksa sa nacionalnim policijama i graničnim službama, bolji nadzor područja uz granice i veću ulogu evropske agencije u postupcima vraćanja ljudi koji nemaju pravo boravka.

Novi mandat Fronteksa trebalo bi dodatno da proširi ovlašćenja agencije, dok Evropska komisija priprema konkretne predloge za naredni period.

Društvene mreže pod lupom

Poseban deo plana odnosi se na rano otkrivanje novih migrantskih pravaca.

Evropske institucije žele da prate otvorene izvore, uključujući društvene mreže, kako bi mnogo ranije prepoznale organizovanje velikih grupa i širenje poruka koje mogu da pokrenu masovne prelaze granice.

Tokom krize u Seuti upravo su se preko društvenih mreža širile poruke i informacije o mogućnostima prelaska granice, što je dodatno pojačalo pritisak.

Cilj Brisela je da se reaguje pre nego što desetine hiljada ljudi uopšte stignu do ograde, luke ili obale.

Brže vraćanje migranata

Veliki deo novih mera odnosi se i na ubrzavanje povratka ljudi koji nemaju pravo da ostanu na teritoriji Evropske unije.

Brisel želi da smanji veliki jaz između broja odluka o povratku i broja ljudi koji zaista napuste teritoriju Unije.

Planira se čvršća koordinacija članica, kako bi odluke o povratku mogle efikasnije da se sprovode širom EU.

Bruner je podržao poteze Španije da vrati osobe koje su nakon masovnog prelaska ostale u Seuti bez odgovarajuće dozvole.

Centri i van Evropske unije

U okviru šire evropske politike razmatraju se i takozvani centri za povratak u trećim državama.

Takav model bi omogućio da pojedine osobe kojima je odbijeno pravo boravka budu prebačene u centre van EU, odakle bi potom bile vraćene u zemlju porekla ili neku drugu državu koja pristane da ih primi.

Ovakav pristup već razmatra više evropskih zemalja, ali njegovo sprovođenje zavisilo bi od sporazuma sa državama domaćinima i poštovanja međunarodnih pravila.

Brisel istovremeno poručuje da je ukupni broj ilegalnih prelazaka evropskih granica u padu u odnosu na prethodne godine, ali je slučaj Seute pokazao koliko brzo pojedinačna kriza može da preraste u ogroman bezbednosni i logistički problem.

Zbog toga EU sada želi sistem koji će reagovati pre nego što situacija izmakne kontroli.

Izvor: Reuters / Evropska komisija