Hrvatska na 357 tajnih lokacija skladišti državne robne zalihe namenjene snabdevanju stanovništva u slučaju rata, velikih prirodnih nepogoda, kao i tehnoloških i ekoloških katastrofa u kojima, međutim, nema . lekova ni medicinskog materijala, iako je njihovo osiguravanje zakonska obveza.  

Prema podacima iz Izveštaja o stanju i upravljanju robnim zalihama za 2025. godinu, koje je objavljeno prošle sedmice, postojeće rezerve trebalo bi da omoguće osnovno snabdevanje za približno 50.000 građana tokom perioda pd 15 do 60 dana.  

Robne zalihe namenjene su vanrednim okolnostima u kojima bi redovno snabdevanje stanovništva mogla biti ozbiljno poremećeno ili potpuno prekinuto. Njihova je svrha da se obezbedi dostupnost osnovnih potrepština u kriznim situacijama.  

Zagrebački Jutarnji list piše da posebno zabrinjava podatak da država, prema objavljenom popisu, u robnim rezervama nema lekova, sanitetskog i medicinskog materijala, kao ni medicinske opreme i potrepština potrebnih za hitno zbrinjavanje pacijenata u bolnicama.  

Reč je o kategorijama koje bi trebalo da budu deo državnih zaliha jer je njihovo obezbeđivanje propisano zakonom.  

Takav nedostatak, navodi se, otvara pitanje spremnosti sistema za vanredne okolnosti, posebno u situacijama u kojima bi zdravstvene ustanove morale istovremeno zbrinjavati veliki broj povređenih ili obolelih, a redovni lanca snabdevanja bili prekinuti.  

Iako Hrvatska raspolaže mrežom od 357 lokacija za čuvanje robnih zaliha, podaci iz izveštaja pokazuju da ključne kategorije medicinskih potrepština nisu zastupljene u tim rezervama.  

Inače, Evropska unija objavila je uputstva i pozvala ranije građane da obezbede zalihe za tri dana za slučaj katastrofe.