Globalna bezbednosna situacija ulazi u fazu ozbiljne nestabilnosti, a svet se, prema oceni jednog od najiskusnijih ratnih analitičara, nalazi bliže velikom globalnom sukobu nego ikada u poslednjim decenijama. Dugogodišnji urednik za svetska pitanja britanskog BBC-ja, Džon Simpson, u opsežnoj analizi upozorava da se međunarodni poredak ubrzano raspada i da je 2025. godina po mnogo čemu prelomna.

Simpson, koji skoro šest decenija prati ratove, revolucije i geopolitičke krize širom sveta, ističe da nikada ranije nije imao osećaj da se svet nalazi na ivici sistemskog sloma kakav danas vidi. U tom kontekstu navodi da upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji govori o mogućnosti prerastanja rata u Ukrajini u svetski sukob, ne treba olako shvatiti. Prema Simpsonu, čak ni tokom najnapetijih trenutaka Hladnog rata nije postojao ovakav zbir rizika, neizvesnosti i direktnih pretnji.

Zapadne države, navodi on, sve su zabrinutije zbog aktivnosti Rusije koje se ne ograničavaju samo na klasična vojna dejstva na frontu. NATO se nalazi u stanju povišene pripravnosti zbog bojazni od sabotaža podmorskih kablova koji su od ključne važnosti za komunikacije, finansijske tokove i funkcionisanje zapadnih društava. Paralelno s tim, ruski dronovi i sajber-napadi koriste se za testiranje reakcija i slabosti odbrambenih sistema zemalja članica Alijanse.

Simpson navodi i da zapadne obaveštajne službe veruju da ruske tajne strukture stoje iza ubistava i pokušaja ubistava političkih protivnika i disidenata širom Evrope. Kao ilustraciju navodi slučaj trovanja bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja u britanskom gradu Solsberiju 2018. godine, za koji je zvanična istraga u Velikoj Britaniji zaključila da je bio odobren na najvišem nivou ruske vlasti.

Analitičar 2025. opisuje kao godinu tri velika rata. U Ukrajini je, prema podacima Ujedinjenih nacija, stradalo oko 14.000 civila. Na Bliskom istoku, nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Izrael je pokrenuo opsežne vojne operacije u Pojasu Gaze, u kojima je, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja koje UN smatra pouzdanim, poginulo više od 70.000 Palestinaca, uključujući više od 30.000 žena i dece.

Treći sukob, koji je u velikoj meri gurnut u stranu, jeste građanski rat u Sudanu. Simpson navodi da je u tom ratu do sada ubijeno više od 150.000 ljudi, dok je oko 12 miliona stanovnika prisiljeno da napusti svoje domove. Da je Sudan jedino žarište sukoba u svetu, međunarodna zajednica bi, prema njegovoj proceni, verovatno reagovala snažnije, ali je rat ostao u senci Ukrajine i Bliskog istoka.

Iako priznaje razmere tragedije u Gazi, Simpson naglašava da je rat u Ukrajini kvalitativno drugačiji, jer direktno uključuje nuklearnu silu i samim tim nosi daleko veći rizik globalne eskalacije. Za razliku od ratova koje je pratio u Vijetnamu, na Balkanu ili Bliskom istoku, danas se, upozorava on, prvi put ozbiljno dovodi u pitanje stabilnost celokupnog međunarodnog poretka.

Posebno zabrinjavajućim smatra promenu u ulozi Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovoj analizi, 2025. godina donela je do skoro nezamisliv scenario u kojem američki predsednik razmatra distanciranje od strateškog sistema uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata. Vašington, piše Simpson, više nije siguran da li želi da bude garant bezbednosti Evrope, a nova američka strategija nacionalne bezbednosti čak opisuje Evropu kao kontinent suočen sa „civilizacijskim brisanjem“.

Takvu procenu Kremlj je, kako navodi, dočekao sa odobravanjem, što Simpson vidi kao jasan signal promene odnosa snaga na globalnoj sceni. Iako je ruska ekonomija slabija od evropske, a Evropska unija ima znatno veću populaciju, Zapadna Evropa se decenijama oslanjala na američku vojnu zaštitu i zanemarivala ulaganja u sopstvenu odbranu. Današnja Amerika, upozorava on, sve više podseća na izolacionističku silu iz perioda između dva svetska rata.

Simpson smatra da bi 2026. godina mogla predstavljati ključnu prekretnicu. Ukrajinski predsednik mogao bi se naći pod snažnim pritiskom da prihvati mirovni sporazum koji bi podrazumevao odricanje od dela teritorije, ali ključno pitanje ostaje da li bi takav dogovor imao mehanizme koji bi sprečili Rusiju da za nekoliko godina pokuša novi prodor.

Ukoliko Sjedinjene Države smanje ili potpuno obustave podršku Ukrajini, teret odbrane i stabilnosti u potpunosti bi pao na Evropu, uz visok rizik dalje destabilizacije kontinenta.

Na kraju, Simpson se osvrće i na Kinu. Iako Peking trenutno ne preti otvoreno Tajvanu, on podseća na ranije procene američkih obaveštajnih zvaničnika prema kojima je kineska vojska dobila zadatak da bude spremna za moguću invaziju najkasnije do 2027. godine, što dodatno pojačava strah od širenja globalnog sukoba.