Prema novoj analizi ukrajinske Nezavisne antikorupcijske komisije (NAKO), jedan od ključnih razloga je ogromna i složena mreža kompanija povezanih sa ruskim državnim vojnim konglomeratom Rostec.

NAKO je identifikovao 482 ključna pravna subjekta unutar strukture Rosteca. Problem za Zapad predstavlja činjenica da sankcije često pogađaju matičnu kompaniju ili najpoznatija imena, dok veliki broj povezanih firmi ostaje van sankcionih lista.

Sankcionisan vrh, ali stotine kompanija ostaje ispod radara

Rostec je pod sankcijama Evropske unije od 2022. godine, ali ovaj konglomerat nije jedna kompanija. Iza njega se nalazi stotine preduzeća, holdinga i proizvodnih pogona koji su međusobno povezani različitim vlasničkim i poslovnim strukturama.

Prema analizi NAKO-a, Ukrajina je sankcionisala oko 72 odsto identifikovanih Rostecovih kompanija, SAD oko 45 odsto, dok je Evropska unija obuhvatila svega oko 23 odsto.

Takve razlike omogućavaju Moskvi da koristi rupe u sistemu. Kada jedna kompanija dospe pod sankcije, poslovanje se može preusmeriti preko druge firme, promeniti vlasnička struktura ili se roba može nabavljati preko posrednika i trećih zemalja.

Ogromni ruski vojni gigant

Rostec je najveći ruski vojno-industrijski holding i u potpunom je državnom vlasništvu. U njegovom sastavu nalazi se između 700 i 800 kompanija, a prema navodima ruskih zvaničnika njegove firme proizvode oko 80 odsto vojne opreme koju Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.

NAKO je u svojoj analizi uspeo da identifikuje 482 ključna pravna subjekta povezana sa ovom ogromnom mrežom.

Poseban primer je KRET, holding u okviru Rosteca koji proizvodi sisteme elektronskog ratovanja i drugu vojnu elektroniku. Istraživači su pronašli najmanje 40 kompanija povezanih sa KRET-om, ali nijedna od njih, prema navodima analize, nije bila sankcionisana od Velike Britanije.

Rusija i dalje zavisi od zapadne tehnologije

Iako Moskva godinama pokušava da razvije sopstvenu proizvodnju, ruska vojna industrija i dalje zavisi od određenih stranih komponenti.

U ruskim projektilima i dronovima pronađene su komponente američkih, evropskih i japanskih proizvođača. One često nisu posebno sofisticirane, ali Rusija nema dovoljno domaćih kapaciteta da ih proizvodi u potrebnim količinama.

Zbog toga su rupe u sankcijama izuzetno važne za rusku vojnu industriju. Komponente mogu stići do Rusije preko posrednika i kompanija registrovanih u trećim zemljama, bez direktne trgovine između zapadnog proizvođača i ruskog vojnog preduzeća.

EU pooštrava pritisak

Evropska unija je krajem jula usvojila novi paket sankcija protiv Rusije, kojim su uvedena dodatna ograničenja za kompanije povezane sa ruskim vojno-industrijskim kompleksom i nabavkom tehnologije.

Na meti su se našle i kompanije iz Kine, Hongkonga, Indije, Kazahstana, Kirgistana, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, koje su prema navodima EU povezane sa ruskim lancima nabavke.

Posebna pažnja usmerena je na mikroelektroniku, CNC mašine i opremu za proizvodnju poluprovodnika.

Analiza NAKO-a tako pokazuje da problem za Zapad više nije samo pitanje koga sankcionisati, već kako preseći čitavu mrežu kompanija preko kojih ruska vojna industrija nabavlja novac, tehnologiju i komponente.

Dok se sankcije uvode jednoj kompaniji, ruski sistem može pokušati da se prilagodi preko druge. Upravo ta igra mačke i miša omogućava Moskvi da, uprkos pritisku Zapada, nastavi proizvodnju oružja potrebnog za rat u Ukrajini.