U Moskvi se navodno razmatraju različite varijante novog talasa mobilizacije, dok bi ruske rakete ponovo mogle da budu usmerene na energetsku i komunalnu infrastrukturu Ukrajine.

Rat u Ukrajini ulazi u novu fazu, a Vladimir Putin, sudeći prema informacijama koje stižu iz Moskve, ne pokazuje nameru da odustane od dugotrajnog sukoba.

Posle leta tokom kojeg ruske snage nisu ostvarile prodor kakvom su se nadale, Kremlj za jesen i zimu priprema novi pritisak na Ukrajinu.

Jedan problem za Moskvu je posebno izražen – nedostatak vojnika.

Prema podacima koje prenose čak i ruski vojni analitičari, ruskoj vojsci nedostaje najmanje 400.000 ljudi, a taj manjak trebalo bi nadoknaditi do kraja ove ili početkom naredne godine.

Zbog toga se sve glasnije govori o novom talasu mobilizacije.

Mobilizacija posle izbora?

Najosetljiviji trenutak mogao bi da usledi nakon septembarskih parlamentarnih izbora u Rusiji.

Kremlj, prema dostupnim informacijama, pokušava da izbegne formalno proglašenje opšte mobilizacije, svesni da bi takva odluka mogla izazvati veliko nezadovoljstvo stanovništva.

Umesto toga, Moskva navodno pokušava da problem reši kroz takozvano ugovorno služenje.

Lokalnim vlastima se određuju kvote, odnosno broj ljudi koje treba da obezbede za vojsku, dok se građani podstiču – ili pritiskaju – da potpišu ugovore o služenju.

To već stvara probleme ruskoj privredi. Preduzetnici se žale da bi ostali bez velikog broja radnika ukoliko lokalne vlasti budu insistirale na ispunjavanju vojnih kvota.

Pojedini ruski izvori pominju i mogućnost da bi vojsci moglo biti potrebno čak pola miliona novih ljudi.

Za sada nema potvrde da je Putin doneo odluku o opštoj mobilizaciji, ali činjenica da se o toj mogućnosti sve otvorenije govori pokazuje koliko je problem sa ljudstvom postao ozbiljan.

Putin pokušava da umiri Ruse

Ruski predsednik istovremeno pokušava da uveri javnost da se rat približava kraju.

Tokom obilaska ruskih regiona Putin govori o „pobedi“ i tvrdi da je završetak sukoba blizu, dok istovremeno ukrajinski napadi sve češće dosežu duboku pozadinu Rusije.

Ukrajinske bespilotne letelice i projektili napadaju vojne fabrike, rafinerije i skladišta goriva.

Posledice se već osećaju.

Rusija se mesecima suočava sa problemima u snabdevanju gorivom, što utiče na avio-saobraćaj, ali i na poljoprivredu i organizaciju žetve.

Moskva na to odgovara udarima po ukrajinskoj infrastrukturi, posebno lukama na Crnom moru i Dunavu, preko kojih Ukrajina izvozi žito.

Samo tokom prvih šest meseci ove godine ukrajinski izvoz žitarica doneo je zemlji više od 12 milijardi dolara.

Drugi Putinov plan: udar na ukrajinsku infrastrukturu

Druga komponenta ruskog plana odnosi se na rakete.

Moskva računa da Ukrajina tokom jeseni i zime neće imati dovoljno sistema za presretanje ruskih projektila, pre svega američkih „Patriota“.

Ukoliko se to dogodi, ruska vojska bi mogla da pojača udare po ukrajinskoj energetskoj i komunalnoj infrastrukturi.

Ukrajinski ministar Denis Šmigal upozorava da bi ovog puta posebna meta mogla da bude vodoopskrbna mreža velikih gradova.

Analitičari američkog Instituta za proučavanje rata (ISW) takođe očekuju nastavak napada na energetsku i toplotnu infrastrukturu, posebno u Kijevu i Odesi.

Rusija je, prema ukrajinskim obaveštajnim podacima, u međuvremenu dodatno povećala proizvodnju projektila.

Za pojedine tipove raketa ruska vojna industrija navodno proizvodi između 110 i 120 odsto planiranih mesečnih količina, dok se kod nekih vrsta proizvodnja popela i na dvostruko veći nivo od planiranog.

Posebno se pominju rakete H-101, H-35, RM 48, „Kalibar“ i projektili sistema „Iskander“.

Moskva računa na slabiju ukrajinsku PVO

Ruska strategija, prema oceni nezavisnih analitičara, zasniva se na ideji da bi nedostatak presretačkih raketa mogao da postane presudan problem za Ukrajinu.

Ako Kijev ostane bez dovoljnog broja sistema „Patriot“ i druge moderne protivvazdušne odbrane, Rusija bi mogla da izvrši znatno veći broj napada na ciljeve duboko iza fronta.

Istovremeno, Ukrajina pokušava da nadoknadi prednost Rusije u raketama masovnom proizvodnjom dronova.

Prema dostupnim procenama, ukrajinska proizvodnja bespilotnih letelica mogla bi do kraja godine da bude povećana sa sadašnjih oko 11 miliona na čak 20 miliona komada.

Rat se tako sve više pretvara u iscrpljujući sukob industrijskih kapaciteta.

Putin ne odustaje od rata

Ruski analitičari koji se ne slažu sa politikom Kremlja smatraju da Putin nema nameru da ozbiljno pregovara sa Ukrajinom ukoliko ne bude uveren da može da izdejstvuje maksimalističke uslove.

U Moskvi računaju da bi kombinacija nedostatka ukrajinske protivvazdušne odbrane, udara na infrastrukturu i kontinuiranog pritiska na frontu mogla da oslabi Kijev dovoljno da pristane na uslove koje Rusija zahteva.

Ukrajinski analitičar Andrij Kovalenko ocenjuje da bi rat zbog toga mogao da potraje najmanje tokom cele 2027. godine.

Njegova procena je da Kremlj veruje kako može da iskoristi probleme sa sistemima „Patriot“ da izbegne ozbiljne pregovore i natera Ukrajinu na prihvatanje ruskih zahteva.

Ogromni gubici, ali rat ne staje

Razmere dosadašnjeg iscrpljivanja ljudstva su ogromne.

Prema navodima iz teksta, ukupni ruski gubici – poginuli, nestali i ranjeni – kreću se između milion i po i dva miliona ljudi.

Istovremeno, Ukrajina je tokom 2026. uspela da povrati oko 745 kvadratnih kilometara teritorije, dok je izgubila približno 210 kvadratnih kilometara.

To pokazuje da se odnos snaga na terenu nije dramatično promenio, ali i da Moskva nije ostvarila brzu pobedu kojoj se nadala.

Zbog toga se sada sve više računa na novu strategiju iscrpljivanja.

Jesen bi tako mogla da donese novi talas ruskih raketnih napada, pritisak na ukrajinsku energetsku i vodovodnu mrežu i novo intenziviranje borbi. Istovremeno, Putin će morati da pronađe način da obezbedi stotine hiljada novih vojnika, a da pritom ne izazove nezadovoljstvo koje bi moglo da ugrozi njegovu vlast.

Ukoliko Kremlj zaista odluči da istovremeno otvori oba fronta – mobilizaciju i masovnu raketnu kampanju – Ukrajinu očekuje jedna od najtežih jeseni od početka rata.