Rad moskovskih aerodroma mesecima je pod pritiskom zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica. Prema podacima nezavisnog ruskog istraživačkog medija Agentstvo, tokom oktobra aerodromi Domodedovo, Šeremetjevo, Žukovski i Vnukovo gotovo svakodnevno su morali da obustavljaju saobraćaj. Pojedini prekidi trajali su i do devet sati, prenosi Dojče vele (DW).

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski početkom septembra upozorio je avio-kompanije i osiguravajuća društva da ruski vazdušni prostor postaje sve nebezbedniji. Kijev je potom o tome obavestio Međunarodnu organizaciju za civilno vazduhoplovstvo (ICAO).

Ruski plan „Tepih“ mogao bi da izazove velike poremećaje

Jedna od ključnih mera ruskih vazduhoplovnih vlasti jeste takozvani plan „Tepih“, bezbednosni protokol koji podrazumeva hitno zatvaranje određenog dela vazdušnog prostora ili aerodroma.

Ova procedura aktivira se kada postoji pretnja iz vazduha, kada nepoznata letelica uđe u vazdušni prostor ili kada se upotrebi oružje. Nakon aktiviranja, dolasci i odlasci aviona se obustavljaju dok se ne proceni da je situacija bezbedna.

Vazduhoplovni stručnjak Oleksandr Lanecki ocenjuje da bi Ukrajina, ukoliko se sukob dodatno intenzivira, mogla ozbiljno da poremeti, pa čak i potpuno parališe vazdušno saobraćajno čvorište Moskve.

On smatra da ukrajinske vojne sposobnosti prevazilaze mogućnosti jemenskih pobunjenika Huta, koji su ranije uspeli da ozbiljno poremete funkcionisanje Saudijske Arabije.

Nezavisni vojni analitičar Jan Matvejev takođe smatra da bi dronovi mogli da predstavljaju ozbiljan problem za ruski vazdušni saobraćaj. Prema njegovoj proceni, letelice ne moraju nužno da nose eksploziv da bi izazvale zatvaranje aerodroma, jer je za aktiviranje bezbednosnih procedura dovoljna i sama procenjena opasnost.

Može li ruska protivvazdušna odbrana da zaustavi napade?

Jedno od ključnih pitanja jeste da li Rusija ima dovoljno kapaciteta da zaštiti Moskvu i okolne aerodrome od sve učestalijih napada.

Matvejev smatra da ruska protivvazdušna odbrana nije potpuno efikasna u presretanju ukrajinskih dronova koji uspevaju da prodru do područja glavnog grada. Prema njegovim rečima, kada bi ruske snage mogle da obore sve letelice, već bi to učinile.

Stručnjaci upozoravaju da bi Moskva mogla da snizi prag za aktiviranje plana „Tepih“, odnosno da aerodrome zatvara i pri manjoj procenjenoj pretnji. Međutim, takva odluka donela bi dodatne probleme i mogla bi da izazove dugotrajne prekide avio-saobraćaja.

Poseban rizik predstavlja mogućnost da protivvazdušna odbrana tokom borbenih dejstava pogrešno identifikuje civilni avion ili da raketa skrene sa putanje i ugrozi putnički saobraćaj.

Na udaru bi se našle i međunarodne avio-kompanije

Posledice eventualne dugotrajne blokade moskovskog vazdušnog prostora ne bi se ograničile samo na Rusiju. Velike probleme mogli bi da imaju i međunarodni prevoznici koji još održavaju linije prema ruskoj prestonici.

Lanecki navodi da će odluke avio-kompanija zavisiti od stvarnog nivoa vojne pretnje, potražnje za letovima i troškova osiguranja. Upravo bi osiguranje moglo da postane jedan od najvećih problema, jer bi rast procenjenog rizika mogao da dovede do viših premija, skupljih karata i dodatnog smanjenja broja letova.

Ukoliko bi osiguravajuće kuće procenile da su rizici previsoki, pojedine kompanije mogle bi da preispitaju svoje prisustvo na ruskom tržištu.

Iako potpuna paraliza moskovskog vazdušnog saobraćaja za sada nije ostvarena, učestala zatvaranja aerodroma pokazuju koliko napadi dronovima mogu da poremete civilni saobraćaj. Da li će Ukrajina uspeti da izazove dugotrajnije prekide i primora strane prevoznike da smanje ili obustave letove, zavisiće od daljeg razvoja sukoba i procene bezbednosnih rizika.