Velika diplomatska igra oko završetka rata u Ukrajini ulazi u novu fazu, a informacije koje su se pojavile u američkim i evropskim medijima otvaraju pitanje koliko bi Kijev morao da ustupi za postizanje mirovnog sporazuma.

Prema pisanju britanskog „Ekonomista“, koji se poziva na izvore iz američke administracije, Bela kuća razmatra sporazum koji bi mogao da donese značajne teritorijalne, vojne i ekonomske promene.

Iako Vašington tvrdi da cilj nije kapitulacija Ukrajine, pojedini američki zvaničnici smatraju da Trampov pregovarački tim potcenjuje ruske zahteve.

Donbas bez vojske, Ukrajina bez NATO-a, Rusija bez sankcija?

Prema informacijama koje prenose „Ekonomist“ i „Moscow Times“, novi predlog obuhvata nekoliko izuzetno osetljivih pitanja.

Među njima je uspostavljanje demilitarizovane zone u Donbasu, dok bi Ukrajina odustala od članstva u NATO-u.

Istovremeno bi se razmatralo ublažavanje sankcija Rusiji, kao i obnavljanje ekonomskih odnosa između Moskve i zapadnih zemalja.

Pominje se i mogućnost ponovnog pokretanja isporuka ruskog gasa Evropi, uključujući gasovod Severni tok.

Zauzvrat bi Ukrajina mogla da dobije veliki investicioni paket za posleratnu obnovu i perspektivu članstva u Evropskoj uniji.

Međutim, ovi predlozi predstavljaju navode medija o pregovaračkom okviru, a ne zvanično usaglašen sporazum. Ni Vašington ni Kijev nisu saopštili da je Ukrajina prihvatila takve uslove.

„Tramp zavisi od idiota!“ Teške reči iz američke administracije

Posebnu pažnju izazvale su izjave anonimnih američkih zvaničnika o Trampovim najbližim saradnicima.

Kako prenosi „Ekonomist“, pojedini sagovornici smatraju da Džared Kušner i Stiv Vitkof pogrešno tumače namere Vladimira Putina i da zbog toga mogu biti podložni ruskom uticaju tokom pregovora.

Jedan od izvora izneo je posebno oštru ocenu:

– Tramp stvara užasnu situaciju, ali istovremeno zavisi od idiota.

U tim ocenama pominje se i Ilon Mask, čiji odnos prema Ukrajini pojedini sagovornici opisuju kao složen.

Ipak, reč je o anonimnim procenama unutar američkih političkih krugova, a ne o zvaničnom stavu administracije.

„Zelenski je žrtveni jarac!“

Prema tvrdnjama izvora britanskog lista, dodatni pritisak na Trampa stvaraju predstojeći međuizbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sagovornici „Ekonomista“ ocenjuju da američki predsednik želi spoljnopolitički rezultat koji bi mogao da predstavi kao veliki diplomatski uspeh.

Zbog toga, prema njihovom tumačenju, Zelenski postaje osoba na koju se prebacuje odgovornost za izostanak mirovnog sporazuma.

Jedan izvor ukrajinskog lidera opisuje kao Trampovog „žrtvenog jarca“.

Takve ocene pojavile su se nakon sve oštrijih neslaganja Vašingtona i Kijeva oko teritorijalnih pitanja, napada na rusku energetsku infrastrukturu i uslova pod kojima bi rat mogao da bude zaustavljen.

Kijev strahuje da će Moskva dobiti milijarde pre završetka rata

Posebnu zabrinutost ukrajinske strane izaziva mogućnost da SAD i Rusija postignu unosne ekonomske sporazume pre nego što bude dogovoren konačan prekid neprijateljstava.

Prema navodima „Kijev posta“, pojedini ukrajinski zvaničnici strahuju da bi Moskva na taj način mogla da dobije finansijske i diplomatske koristi dok borbe još traju.

U središtu pregovora nalaze se energetski sporazumi, obnova trgovinskih odnosa i moguće ublažavanje sankcija.

Američki mediji ranije su objavljivali i informacije o razgovorima koji uključuju velike poslove povezane sa ruskim naftnim sektorom.

Takve mogućnosti dodatno komplikuju pregovore, jer Kijev insistira na tome da ekonomski ustupci Rusiji ne smeju da prethode pouzdanim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

Starlink dodatno uzdrmao odnose Amerike i Ukrajine

Veliki problem za Kijev predstavljaju i ograničenja u korišćenju američkih satelitskih komunikacionih sistema.

Zelenski je 23. oktobra izjavio da ograničenja brzine sistema Starlink i Starshield još nisu uklonjena, uprkos ranijim američkim uveravanjima.

Prema njegovim rečima, takva ograničenja otežavaju ukrajinskoj vojsci komunikaciju i odbranu od brzih ruskih bespilotnih letelica.

On je naveo da mu je američki državni sekretar Marko Rubio obećao rešavanje problema u roku od 48 do 72 sata, ali da se to nije dogodilo.

Kijev istovremeno čeka ranije obećane rakete za protivvazdušnu odbranu, što predstavlja dodatni izazov u uslovima svakodnevnih ruskih napada.

Putin ne odstupa: „Ne želimo privremeni prekid vatre!“

Dok američka administracija pokušava da ubrza pregovore, Moskva nastavlja da insistira na svojim ključnim zahtevima.

Vladimir Putin je nakon sastanka sa Stivom Vitkofom poručio da budući sporazum mora da obezbedi dugoročnu bezbednost Rusije i Ukrajine, ali i da bude deo šire evropske bezbednosne arhitekture.

Ruski lider naglasio je da Moskva ne želi kratkotrajno primirje koje bi samo privremeno zaustavilo borbe.

Jedna od najvećih prepreka i dalje je Donbas.

Rusija zahteva kontrolu nad čitavim područjem Donbasa, uključujući delove koje ukrajinske snage još drže, dok Kijev odbija da se odrekne teritorija koje kontroliše.

Pregovori u Abu Dabiju već početkom novembra

Uprkos velikim razlikama između dve strane, diplomatski kontakti se nastavljaju.

Volodimir Zelenski potvrdio je 23. oktobra da su pregovarači Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država dogovorili sastanak na tehničkom nivou u Abu Dabiju tokom prve polovine novembra.

– Plan je da se sastanak održi u prvoj polovini novembra i, naravno, što pre – izjavio je Zelenski tokom obraćanja vašingtonskom Institutu Hadson.

Ukrajinski lider rekao je da se nada da će nakon tehničkih razgovora uslediti i susret lidera tri zemlje.

Međutim, naglasio je da bi svaki sporazum morao da uključi čvrste bezbednosne garancije za Ukrajinu, kao i finansiranje ukrajinske vojske tokom narednih deset godina.

Zelenski je poručio i da je Kijev spreman da razgovara o potpunom prekidu vatre, ali i o užim sporazumima koji bi obuhvatili energetsku infrastrukturu ili pomorske operacije.

Da li će Tramp uspeti da pomiri Putina i Zelenskog?

Predstojeći sastanak u Abu Dabiju mogao bi da pokaže koliko su tri strane zaista spremne na kompromis.

Američki izvori tvrde da Tramp želi brz sporazum, dok Moskva insistira na trajnom rešenju koje bi obuhvatilo njene teritorijalne i bezbednosne zahteve.

Kijev, sa druge strane, odbija da prihvati dogovor koji bi ostavio zemlju bez dugoročnih garancija i mogućnosti da se odbrani od budućih napada.

Za sada nije poznato da li će američki predlog uopšte postati osnova konačnog sporazuma.

Jedno je jasno: dok Vašington pokušava da približi Moskvu i Kijev, najteža pitanja – Donbas, NATO, sankcije i bezbednosne garancije – i dalje ostaju nerešena.

Izvor: The Economist, The Moscow Times, Kyiv Post, Reuters