Dok poslednji tankeri koji prevoze fosilna goriva iz Persijskog zaliva pristižu u evropske luke, liderima Starog kontinenta izgleda postaju jasne razmere onoga što će se uskoro desiti.

Ako se rat oduži, to će opteretiti evropsku ekonomiju "kao tokom pandemije koronavirusa ili na početku rata u Ukrajini", rekao je nedavno nemački kancelar Fridrih Merc.

- Živim sa realnošću ovog rata i njegovim posledicama 24 sata dnevno. Primoran sam da znam stvari koje mi ne daju da spavam - rekao je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto listu "La Republika".

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila je da bi "sukob mogao da traje godinama", a da "dugoročni efekti prevazilaze ono što trenutno možemo da zamislimo."

Oko 20 odsto nafte i prirodnog gasa koji pokreću globalnu ekonomiju protiče kroz Ormuski moreuz, koji je Iran zatvorio preteći da će napasti svaki brod koji prođe kroz njega bez dozvole Teherana. Prošlog utorka je američki predsednik Donald Tramp objavio poruku zemljama koje pate od nestašice goriva zbog iranskog zatvaranja moreuza.

- Moraćete da počnete da učite kako da se borite za sebe. Težak deo je završen. Idite po svoju naftu! - poručio je on.

Nafta i gas su od vitalnog značaja za transport i grejanje, ali takođe predstavljaju temelj celog industrijskog lanca snabdevanja, utičući na proizvodnju:

  • Hrane
  • Plastike
  • Hemikalija
  • Poljoprivrede

A to ne uključuje nestašice drugih resursa uzrokovane zatvaranjem moreuza, uključujući đubrivo i helijum, koji se koristi u proizvodnji mikročipova.

Do sada je šteta za evropske potrošače bila prvenstveno ograničena na cenu na pumpama (i povećanje cene novih PlayStation konzola koje je Sony pripisao pritiscima u globalnom ekonomskom okruženju).

"Politiko" sada iznosi rizike sa kojima se suočava evropska ekonomija, ukoliko ono što je Fatih Birol - izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju - opisao kao "najveću pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti u istoriji", potraje.

Nedostaci Evrope

Za razliku od prethodnih kriza, pre svega naftnog šoka koji je usledio nakon embarga OPEK-a 1973. godine i gasnog šoka koji je usledio nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, trenutna panika podjednako pogađa sve zalihe energije, od sirove nafte i prirodnog gasa do rafinisanih proizvoda poput mlaznog goriva i dizela.

- Tržišta se sada suočavaju sa scenarijem koji se dugo razmatrao u teoriji, ali se retko smatrao legitimnom mogućnošću, a to je efikasno zatvaranje najkritičnije energetske tačke na svetu - rekla je Ana Marija Jaler-Makarevič, vodeća energetska analitičarka evropskog tima u Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

Kada je rat prvi put izbio, zvaničnici EU su se nadali da će blok biti pošteđen ozbiljnih nestašica zahvaljujući relativno niskoj izloženosti Persijskom zalivu, imajući u vidu da se EU na zemlje Zaliva oslanja za šest procenata svoje sirove nafte i manje od 10 procenata prirodnog gasa.

Bezbednost snabdevanja Evrope retko je dovođena u pitanje, a zvaničnici su ukazivali na diverzifikovane izvore kontinenta izvan Persijskog zaliva:

  • SAD
  • Norvešku
  • Azerbejdžan
  • Alžir

Najveći rizik, rekli su, jeste da će sukob trajati dugo - tek tada će snabdevanje postati ozbiljna briga.

Ti strahovi se sada potvrđuju. Jedna od neposrednih briga je da azijske zemlje, koje su pre rata zavisile od Zaliva za oko 80 odsto svog gasa i nafte, počinju da povećavaju cene tih proizvoda dok se bore oko sve manjih zaliha. To je preusmerilo trgovce sa fleksibilnijim ugovorima ka Aziji da iskoriste veće marže profita, odvraćajući ih od Evrope.

Sa skoro svim globalnim dobavljačima na maksimalnom kapacitetu, evropski lideri počinju da "shvataju da isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) na koje su računali nisu dolazile kako se očekivalo", rekla je Jaler-Makarevič.

- Nije kao da imamo tampon. Nije kao da imamo neku sigurnost tamo. Evropa će početi da oseća bol narednog meseca - ocenjuje ona.

Uništenje potražnje

Najneposredniji efekat ograničene ponude je već vidljiv: više cene na pumpama. Rastuće cene sirove nafte direktno se prevode na veće troškove goriva. Evro super 95, ključna referentna vrednost za cene goriva u EU, porastao je za oko 15 procenata između 23. februara i 23. marta, prema podacima EU.

Evropske vlade su pokušale da obuzdaju cene, smanjujući akcize na gorivo i upozoravajući na preterano povećanje cena. Ali ukoliko ne stignu novi tokovi, verovatno će morati da posegnu za nepopularnim alatom: uništavanjem potražnje.

Ministar energetike EU Dan Jergensen savetovao je vlade EU, u pismu u koje je uvid imao "Politiko", da ograniče korišćenje transporta kako bi nadoknadile gubitak ključnih zaliha dizela i avionskog goriva iz Zaliva. Neki takođe upozoravaju da se približavaju "energetske blokade" iz perioda pandemije kovida.

Pošto gorivo predstavlja najveći trošak za letenje avionom, vazdušni saobraćaj je posebno podložan energetskim šokovima. Od kada su prve bombe pale na Iran, cena mlaznog goriva u Evropi se više nego udvostručila, dostigavši rekordno visokih 1.700 dolara po metričkoj toni. Iako je blago pala u poslednjoj nedelji, evropske avio-kompanije su bile prinuđene da podignu cene.

Drakonske mere, poput smanjenja ruta, preduzele su neke azijske avio-kompanije. U Evropi, Lufthanza grupa je razgovarala o privremenom prizemljenju između 20 i 40 aviona zbog krize sa mlaznim gorivom, prema izveštajima nemačkih medija.

- Ono što se dešava na istočnim tržištima je neka vrsta pregleda onoga što bi se potencijalno moglo dogoditi na evropskim tržištima - rekao je Džordž Šo, viši analitičar za naftu u kompaniji Kpler.

Industrijski pad

Posledice se već osećaju u evropskoj proizvodnji.

Kako cene osnovnih inputa rastu, efekat će se brzo proširiti kroz lanac vrednosti na ostatak proizvodnog sektora.

A tu posebno treba naglasiti rastuće cene drugih naftnih derivata poput đubriva, plastike, pa čak i helijuma, suštinske komponente poluprovodnika. Plastika je "posebno izložena poremećajima u snabdevanju jer smo u velikoj meri zavisni od uvoza nafte i gasa kako bismo zadovoljili svoje potrebe za energijom i sirovinama", rekla je za "Politiko" Virdžinija Jansens, direktorka PlasticsEurope.

Isto važi i za proizvođače đubriva, koji su se već borili sa visokim cenama energije u EU.

Stagflacija

Više cene u poljoprivredi, transportu i proizvodnji će istovremeno srušiti preduzeća i primorati ih da podignu cene, prenoseći veće troškove na potrošače. I tu bi se pretnja inflacije mogla ponovo pojaviti - jedva 18 meseci nakon što su centralni bankari proglasili pobedu nad inflatornim udarom izazvanim poslednjim energetskim šokom.

Kako je prošle nedelje upozorio evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis na sastanku ministara finansija evrozone, ovaj talas inflacije mogao bi da podseća na nešto bliže stagflaciji - smrtonosnu mešavinu stagnirajućeg rasta i visokih cena koja je izazvala haos u ekonomiji 1970-ih.

Komisija predviđa da će rat smanjiti ekonomski rast EU na jedan odsto ove godine. Očekuje se da će inflacija porasti, što bi moglo da podstiče Evropsku centralnu banku (ECB) da poveća troškove zaduživanja, što bi dodatno ohladilo ekonomiju, a istovremeno povećalo kamatne stope na hipoteke i učinilo poslovanje skupljim.

To je problem ne samo za potrošače i preduzetnike, već i za vlade. Teški dužnički teret koji nose iz prethodnih kriza postaće skuplji za servisiranje, a sa malo prostora za dalje zaduživanje, mogli bi biti primorani da smanje javne usluge kako bi sastavili kraj s krajem.

- Čak i ako bi se rat završio danas, trebalo bi godinu dana da se ekonomija vrati na pravi put - rekao je Birol.

Za sada, dok poslednji tankeri iz Zaliva završavaju istovar tereta ove nedelje, vreme zvanično počinje da ističe za evropske lidere. Kontinent ima nedelje, a ne mesece, da se pripremi za uticaj koji bi mogao da promeni ekonomiju jedne generacije.