Zabrinjavajući nalazi iz evropskih laboratorija pokazuju da su pesticidi koji su decenijama zabranjeni u EU i dalje prisutni u svakodnevnim prehrambenim proizvodima, uključujući popularne začine, pirinač i različite vrste čajeva.

Istraživanje sprovedeno u Holandiji, Francuskoj, Austriji i Nemačkoj obuhvatilo je 64 uzorka hrane, među kojima su bili pirinač, mlevena paprika, čajevi, seme kima i kari u prahu. Rezultati su šokirali stručnjake: 49 od 64 uzorka sadržalo je ostatke jednog ili više pesticida, dok su 45 proizvoda nosili supstance koje nisu odobrene na teritoriji EU.

Posebno je zabrinjavajuće što su svi analizirani uzorci paprike u prahu, čilija i kima zaraženi pesticidima van zakonskih normi EU. U jednom primeru paprike u prahu pronađeno je čak 22 različita pesticida, uključujući šest hemikalija zabranjenih unutar EU, prema izveštaju organizacije Foodwatch.

Iako je upotreba ovih hemikalija unutar EU zabranjena, neke države članice i dalje imaju dozvolu da ih izvoze u treće zemlje. Tamo se koriste u poljoprivredi, a potom se ostaci pesticida vraćaju na evropsko tržište u obliku uvezene hrane. Stručnjaci ovaj proces nazivaju “bumerangom otrovnih pesticida”, upozoravajući na potencijalne posledice po zdravlje potrošača.

Najčešće otkriveni pesticidi koji nisu odobreni u EU uključuju Chlorfenapyr, Bifenthrin, Spirotetramat, Clothianidin, Thiamethoxam, Imidacloprid i Isoprothiolane. Zvanični podaci Evropske agencije za hemikalije pokazuju da je šest od ovih pesticida izvezeno iz EU u treće zemlje tokom 2024. i 2025. godine.

U međuvremenu, planovi Evropske komisije da ubrza usvajanje regulatornih izmena izazvali su zabrinutost među organizacijama za zaštitu potrošača. Predlog predviđa promene u deset zakonskih akata, uključujući procenu bezbednosti pesticida, dozvoljene nivoe ostataka u hrani i kontrole uvoza, što bi prema kritikama moglo oslabiti postojeće standarde zaštite potrošača.

Zbog toga aktivisti pozivaju članove Evropskog parlamenta da bezbednost hrane ostane prioritet i da se osigura stroga kontrola uvoza kako bi se potrošači zaštitili od skrivenih opasnosti u svakodnevnoj hrani, piše Dnevno.hr.