Toplotna pumpa radi na električni pogon i koristi energiju iz vazduha, vode ili zemlje, koju prenosi u unutrašnjost objekta. Na taj način može da obezbedi grejanje tokom zime, ali i hlađenje leti, uz znatno manju potrošnju energije u odnosu na pojedine tradicionalne sisteme.

Računi mogu biti niži i do 70 odsto

Kolika će biti ušteda zavisi od više faktora – vrste postojećeg sistema grejanja, kvaliteta izolacije, veličine objekta i klimatskih uslova.

Prema procenama stručnjaka, računi za grejanje mogu biti manji između 50 i 70 odsto, zbog čega se početna investicija u mnogim slučajevima relativno brzo isplati.

Najveću finansijsku korist imaju domaćinstva koja prelaze sa električnih grejalica ili električnih kotlova, jer se ulaganje u toplotnu pumpu u tim slučajevima može vratiti za tri do pet godina.

S druge strane, prelazak sa grejanja na gas uglavnom donosi manju mesečnu uštedu, pa period povraćaja investicije može da traje i do dve decenije.

Stručnjaci ističu da se najbolji rezultati postižu kada se toplotna pumpa kombinuje sa solarnim panelima, čime se dodatno smanjuju troškovi energije.

Koliko košta ugradnja

Cena zavisi od tipa sistema, površine objekta i potrebnih radova.

Najjeftinija opcija su inverter klima uređaji koji rade po principu vazduh-vazduh. Oni su pogodni za manje stanove i prostorije, ali nisu idealno rešenje za velike kuće sa radijatorskim grejanjem.

Najčešći izbor u Srbiji su sistemi vazduh-voda, čija se cena sa ugradnjom uglavnom kreće između 3.000 i 8.000 evra.

Najskuplje rešenje predstavljaju sistemi zemlja-voda i voda-voda, koji zahtevaju dodatne građevinske radove, poput bušenja bunara ili postavljanja geotermalnih sondi. Ukupna investicija u tim slučajevima može dostići oko 15.000 evra, ali zauzvrat nude stabilniju efikasnost tokom cele godine.

Država daje subvencije

Građani u Srbiji mogu da ostvare državne subvencije za ugradnju toplotnih pumpi kroz program energetske sanacije porodičnih kuća i stanova.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da subvencije za pojedinačne mere mogu iznositi do 50 odsto vrednosti investicije, dok socijalno ugrožena domaćinstva imaju mogućnost da dobiju podršku i do 90 odsto ukupnih troškova radova.

Iako su toplotne pumpe u mnogim evropskim zemljama postale jedan od najzastupljenijih sistema grejanja, njihova primena u Srbiji je i dalje u razvoju, ali interesovanje građana iz godine u godinu raste, piše Kurir biznis.