Pronaći dovoljno radnika za poljoprivredne poslove postaje sve veći izazov, čak i kada su dnevnice više nego ranije. Istovremeno, poslodavci moraju da vode računa o zakonskoj prijavi sezonskih radnika, jer neprijavljen angažman može doneti visoke novčane kazne.

Pre uvođenja elektronskog sistema, veliki broj sezonskih radnika u poljoprivredi radio je bez formalne prijave i osiguranja. Od 2019. godine procedura je pojednostavljena, pa poslodavci radnike mogu da prijave elektronskim putem za svega nekoliko minuta.

Prema podacima koje navodi NALED, tokom šest godina korišćenja sistema evidentirano je više od 100.000 radnika, dok je kroz poreze i doprinose obračunato oko 2,4 milijarde dinara. Sistem je uveden kako bi se smanjio rad na crno, ali i kako bi prijavljivanje bilo jednostavnije za poslodavce.

Ranija procedura bila je znatno zahtevnija. Prema istraživanjima koja su prethodila reformi, prijava jednog sezonskog radnika mogla je da zahteva više sati administrativnog rada mesečno, čak i kada je angažman trajao samo jedan dan. Upravo je komplikovana procedura bila jedan od razloga zbog kojih je veliki deo sezonskog rada ostajao van formalnih tokova.

Danas je postupak jednostavniji, a poslodavac unapred zna iznos poreza i doprinosa koji se obračunava po danu angažovanja. Pored pravnih lica, mogućnost prijave imaju i poljoprivredni proizvođači koji posluju kao fizička lica.

Podaci sa portala pokazuju da nešto više pravnih lica koristi sistem. Do sada ih je evidentirano 621, dok je portal koristilo 438 poslodavaca koji su fizička lica. U proseku se prijavi oko 30.000 sezonskih radnika godišnje, a najveći broj angažovanja beleži se tokom juna, jula i avgusta.

Ipak, legalizacija angažovanja nije rešila osnovni problem poljoprivrednika. Radnika jednostavno nema dovoljno.

Veće dnevnice nisu dovoljne da privuku dovoljan broj ljudi za poslove koji se obavljaju na otvorenom, često tokom najtoplijeg dela godine. Poseban problem predstavljaju poslovi poput berbe, sadnje i okopavanja, gde je potrebno angažovati veći broj ljudi u kratkom periodu.

Na poljoprivrednim gazdinstvima radnici se često angažuju za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje. Poslovi koji zahtevaju fizički napor i višesatni boravak na visokim temperaturama najteže se popunjavaju.

Kod berbe kornišona, na primer, potreban je kontinuitet tokom cele sezone, kao i određena preciznost i disciplina. Ako nema dovoljno radnika, proizvođač može imati problem da na vreme obavi berbu i iskoristi puni potencijal proizvodnje.

Situacija je nešto drugačija kod poslova koji su kraći ili se obavljaju u zatvorenom prostoru. Pakovanje i sortiranje proizvoda, prema iskustvima proizvođača, lakše je popuniti nego zahtevne poslove na otvorenom tokom velikih vrućina.

Ko će prihvatiti sezonski posao zavisi i od perioda godine i vrste posla. Među angažovanim radnicima nalaze se ljudi iz ruralnih sredina, penzioneri, nezaposleni, studenti, ali i osobe koje žele dodatnu zaradu u periodu kada je obim poljoprivrednih radova najveći.

Prema podacima NALED-a, muškarci i žene su gotovo podjednako zastupljeni među sezonskim radnicima, dok najveći broj angažovanih pripada starosnoj grupi od 40 do 60 godina. Najčešće se obavljaju poslovi povezani sa setvom, sadnjom, berbom, žetvom i drugim aktivnostima koje zahtevaju dodatnu radnu snagu u kratkim vremenskim intervalima.

Prijava donosi korist i samim radnicima. Tokom angažovanja imaju zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i zaštitu u slučaju povrede na radu. Istovremeno, sezonski angažman ne utiče na status nezaposlenog niti na pravo na novčanu socijalnu pomoć, prema navodima NALED-a.

Za proizvođače je važna i fleksibilnost sistema, jer radnike mogu da prijavljuju u skladu sa stvarnim potrebama proizvodnje i vremenskim uslovima. Država kroz isti sistem dobija bolji uvid u tržište rada, veće prihode od poreza i doprinosa i efikasniji mehanizam kontrole formalnog zapošljavanja.

Međutim, neprijavljivanje radnika može skupo da košta. Prema zakonskim odredbama navedenim u tekstu, pravno lice koje ne prijavi sezonskog radnika može biti kažnjeno novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara.

Za preduzetnika je za isti prekršaj predviđena kazna od 10.000 do 300.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno sa 5.000 do 50.000 dinara. Kod poslodavca koji je fizičko lice, kazna može iznositi od 5.000 do 150.000 dinara.

Zato se poljoprivrednici danas nalaze pred dva velika zadatka: da pronađu dovoljno ljudi kada sezona počne i da svaki angažman sprovedu u skladu sa propisima. Jednostavnija prijava može da smanji administrativno opterećenje, ali pitanje nedostatka radne snage ostaje mnogo veći izazov za domaću poljoprivredu, RTS.