Žuta lampica za rezervu goriva mnogim vozačima nije razlog za brigu, već znak da automobil može da pređe još nekoliko desetina kilometara. Ipak, često odlaganje odlaska na benzinsku pumpu i vožnja sa gotovo praznim rezervoarom mogu da povećaju rizik od problema sa sistemom za dovod goriva, a pojedini kvarovi mogu da koštaju i nekoliko stotina evra.

Mehaničar Džordž Smit Gud upozorava na moguće posledice ove navike, posebno kada vozači redovno čekaju da se upali lampica za rezervu pre nego što dopune rezervoar.

Iako putni računar obično prikazuje procenu preostale kilometraže, na taj podatak ne treba se oslanjati kao na garanciju. Potrošnja goriva zavisi od načina vožnje, saobraćajnih gužvi, uspona, opterećenja vozila i drugih okolnosti. Zbog toga se može dogoditi da gorivo nestane pre nego što vozač očekuje.

Pumpa za gorivo može da bude izložena dodatnom opterećenju

Jedan od glavnih razloga zbog kojih se ne preporučuje stalna vožnja sa gotovo praznim rezervoarom jeste zaštita pumpe za gorivo. Njen zadatak je da obezbedi odgovarajući dotok goriva do motora, a kod mnogih automobila smeštena je unutar samog rezervoara.

Gorivo u takvim sistemima pomaže u hlađenju pumpe, a kod pojedinih konstrukcija i u podmazivanju njenih delova. Kada je nivo goriva veoma nizak, postoji veća mogućnost da prilikom naglog kočenja, prolaska kroz oštru krivinu ili vožnje uzbrdo pumpa privremeno ostane bez dovoljne količine goriva.

Ako se prekidi u dotoku često ponavljaju, može doći do nepravilnog rada i povećanog opterećenja sistema. Ipak, povremena vožnja nakon paljenja lampice ne znači da će pumpa automatski biti oštećena.

Popravka ili zamena pumpe može biti skupa, u zavisnosti od modela automobila, cene dela i složenosti rada. Zato je redovno dopunjavanje rezervoara jednostavna mera kojom se izbegava nepotreban rizik.

Mogu li nečistoće iz rezervoara da naprave problem?

Još jedan faktor koji se ponekad povezuje sa vožnjom na rezervi jesu naslage i nečistoće koje se tokom vremena mogu pojaviti u rezervoaru. Kod starijih vozila sa metalnim rezervoarima moguće je prisustvo čestica rđe usled korozije, dok druge nečistoće mogu dospeti u sistem sa gorivom.

Ako nečistoće stignu do filtera ili osetljivih delova sistema za dovod goriva, mogu doprineti začepljenju, otežanom pokretanju motora, neravnomernom radu ili gubitku snage.

Ipak, važno je napraviti razliku između mogućeg rizika i čestog mita. Pumpa uobičajeno povlači gorivo iz donjeg dela rezervoara, pa nizak nivo goriva sam po sebi ne znači da će motor početi da usisava više taloga. Filteri su predviđeni da zadrže određene nečistoće, ali je njihovo redovno održavanje i dalje važno.

Šta se događa ako automobil ostane bez goriva tokom vožnje?

Najneposredniji problem kod gotovo praznog rezervoara jeste mogućnost da motor iznenada ostane bez goriva. U tom slučaju automobil može da izgubi pogon, što može biti posebno opasno na autoputu, prometnoj saobraćajnici ili na mestu na kojem nema dovoljno prostora za bezbedno zaustavljanje.

Kod pojedinih dizel automobila potpuno pražnjenje rezervoara može dovesti i do ulaska vazduha u sistem za dovod goriva. Zbog toga ponovno pokretanje motora ponekad zahteva dodatnu proceduru, a kod nekih vozila i stručnu intervenciju.

Zato je bolje reagovati čim se pojavi upozorenje, umesto pokušavati da se izvuče svaki preostali kilometar.

Kada je najbolje dopuniti rezervoar?

Praktično pravilo je da gorivo dopunite kada nivo padne na približno četvrtinu rezervoara, posebno ako planirate duže putovanje ili vožnju kroz područja u kojima nema mnogo benzinskih stanica.

Naravno, povremena vožnja na rezervi ne znači da će automobil odmah pretrpeti kvar. Ipak, redovno odlaganje točenja povećava mogućnost da ostanete bez goriva na nezgodnom mestu.

Procenu preostalog dometa treba posmatrati kao okvirnu informaciju, a ne kao obećanje da ćete bez problema stići do sledeće pumpe.

Da li treba sipati gorivo dok cisterna dopunjava rezervoare pumpe?

Među vozačima je rasprostranjeno i upozorenje da ne bi trebalo točiti gorivo dok cisterna dopunjava podzemne rezervoare benzinske stanice. Objašnjenje je da pretakanje može da uzburka talog sa dna rezervoara i poveća mogućnost da nečistoće dospeju u gorivo.

Međutim, samo prisustvo cisterne ne znači da je gorivo neispravno ili da će doći do oštećenja motora. Savremene benzinske stanice koriste sisteme za kontrolu i filtriranje goriva, a kvalitet zavisi i od pravilnog održavanja opreme i rezervoara.

Najvažnije je birati pouzdane benzinske stanice i voditi računa o redovnom održavanju automobila.

Zaključak je jednostavan: lampica za rezervu služi kao upozorenje, a ne kao poziv da testirate krajnje mogućnosti svog automobila. Pravovremeno dopunjavanje rezervoara može da vam uštedi novac, vreme i neprijatnosti na putu.