Led na Antarktiku ''prokrvario'' pred naučnicima: Istina o ovom prizoru neverovatnija je od horora

Iz belog glečera iznenada izbija tamnocrvena tečnost koja se sliva preko snega, ostavljajući utisak kao da ogromna ledena masa – krvari.

Reč je o čuvenom "Krvavom vodopadu" (Blood Falls) na Antarktiku, jednom od najzagonetnijih prirodnih fenomena na svetu. Ovaj neobični prizor više od jednog veka intrigira istraživače, a najnovija studija objavljena u naučnom časopisu Antarctic Science donosi najpotpunije objašnjenje do sada.

Sve je počelo još 1911. godine, kada je australijski geolog Grifit Tejlor prvi put ugledao crvenu vodu koja izbija iz glečera. Tada je pretpostavio da neobičnu boju izazivaju alge zarobljene u ledu, ali se kasnije ispostavilo da je bio u zabludi.

Tajna se krila ispod leda više od 1,5 miliona godina

Savremena istraživanja pokazala su da se ispod severnog dela Tejlor glečera krije drevni rezervoar izuzetno slane vode bogate gvožđem. Naučnici veruju da je ova voda ostala zarobljena još pre najmanje 1,5 miliona godina, kada je napredovanje glečera odseklo deo tadašnjeg mora i zatvorilo ga ispod debelih slojeva leda.

Tokom miliona godina voda je postajala sve slanija, pa danas predstavlja takozvanu brinu – veoma koncentrisan slani rastvor koji se ne ponaša kao obična voda. Upravo zbog ogromne količine soli ona ostaje u tečnom stanju čak i na temperaturama na kojima bi se obična voda odavno zaledila.

Kada ta voda konačno pronađe put do površine i dođe u kontakt sa vazduhom, gvožđe iz nje reaguje sa kiseonikom. Nastaje oksidacija – isti hemijski proces koji stvara rđu na metalu – a rezultat je karakteristična tamnocrvena boja zbog koje izgleda kao da led krvari.

Kako voda prolazi kroz zaleđeni glečer?

Jedno od najvećih pitanja bilo je kako tečnost uopšte uspeva da se kreće kroz stotine metara debelog, gotovo potpuno zaleđenog leda.

Odgovor je stigao tek 2017. godine, kada su istraživači pomoću radarskih merenja otkrili mrežu kanala dugu oko 300 metara kroz koju slana voda pod pritiskom polako putuje iz dubine ka površini.

Visoka koncentracija soli značajno snižava tačku smrzavanja, ali postoji još jedan zanimljiv detalj. Kada deo vode ipak počne da se ledi, oslobađa se toplota koja zagreva okolni led i sprečava potpuno zatvaranje kanala. Zahvaljujući tome voda može da nastavi svoje sporo kretanje čak i u jednom od najhladnijih mesta na Zemlji.

Naučnici zbog toga Tejlor glečer smatraju najhladnijim poznatim glečerom na kojem postoji kontinuirani tok tečne vode.

Još veće iznenađenje krije se duboko ispod površine

Ipak, možda najneverovatnije otkriće nije sama crvena voda, već ono što se nalazi u njoj.

Stotinama metara ispod leda, u potpunom mraku, bez kiseonika i sunčeve svetlosti, više od milion godina opstaje čitava zajednica mikroorganizama.

Za razliku od gotovo svih poznatih oblika života, ovi mikrobi ne koriste Sunčevu energiju niti kiseonik. Energiju dobijaju iz hemijskih jedinjenja, prvenstveno sulfata, što im omogućava da prežive u uslovima koji deluju potpuno negostoljubivo za život.

Upravo zbog toga "Krvavi vodopad" danas predstavlja jedno od najvažnijih mesta za istraživanja u oblasti astrobiologije. Naučnici smatraju da bi slični uslovi mogli postojati ispod ledene površine Marsa ili pojedinih ledenih meseca u Sunčevom sistemu, pa proučavanje ovog fenomena može pomoći u potrazi za životom van Zemlje.

Slučajnost koja je rešila višedecenijsku misteriju

Najnovije istraživanje donelo je i odgovor na pitanje kako dolazi do samog izbijanja crvene vode.

Tokom 2018. godine naučnici su sasvim slučajno istovremeno imali aktivne GPS uređaje za praćenje kretanja glečera, kamere koje su svakodnevno fotografisale "Krvavi vodopad" i senzore za merenje temperature vode.

Upravo zahvaljujući toj srećnoj podudarnosti prvi put su zabeležene promene u trenutku kada je voda izbila na površinu.

Istraživači su primetili da se površina glečera spustila za oko 15 milimetara, njegovo kretanje usporilo za gotovo 10 odsto, temperatura vode naglo opala, dok su se na površini pojavili novi crveni tokovi.

Zaključak je da se duboko ispod glečera postepeno stvara pritisak zarobljene slane vode. Kada dostigne kritičan nivo, voda se probija ka površini kroz mrežu kanala, nakon čega se čitav proces ponovo ponavlja.

Naučnici veruju da bi dugoročno praćenje ovog neobičnog fenomena moglo da pruži dragocene informacije o promenama koje se dešavaju unutar Tejlor glečera, ali i da pomogne u razumevanju života u ekstremnim uslovima – kako na Zemlji, tako i daleko izvan nje.