Nikola Tesla nije bio samo jedan od najvećih naučnika svih vremena, već i čovek čiji je život bio ispunjen neverovatnim usponima, ali i teškim padovima. Iako je svojim izumima promenio svet, poslednje dane proveo je daleko od slave i bogatstva koje su drugi sticali zahvaljujući njegovim idejama.

Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine od srčanog udara, u hotelskoj sobi broj 3327 na 33. spratu hotela Njujorker u Njujorku. Imao je 86 godina i bio je potpuno sam.

Vest o njegovoj smrti odjeknula je širom sveta, a tadašnji gradonačelnik Njujorka Fjorelo La Gvardija održao je emotivan govor u kojem je rekao da je Tesla umro siromašan, ali kao jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli.

Oproštaj dostojan velikana

Poslednji ispraćaj održan je u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu, gde se okupilo oko 2.000 ljudi. Među njima su bili ugledni naučnici, nobelovci, američki i jugoslovenski zvaničnici, kao i brojni poštovaoci njegovog rada.

Teslin kovčeg bio je prekriven američkom i jugoslovenskom zastavom, simbolično predstavljajući dve zemlje koje su obeležile njegov život.

Poslednja želja rasplakala prisutne

Jedan detalj sa sahrane posebno je ostao upamćen.

Po Teslinoj želji, njegov prijatelj, proslavljeni violinista Zlatko Baloković, izveo je dve kompozicije.

Najpre je odsvirana Šubertova "Ave Marija", a potom i srpska pesma "Tamo daleko", koja je među okupljenima izazvala snažne emocije.

Pesma nastala tokom Prvog svetskog rata simbolizuje čežnju za domovinom, gubitak i nadu, zbog čega mnogi smatraju da nije slučajno što je upravo ona ispratila jednog od najvećih srpskih umova.

Pepeo je godinu dana kasnije stigao u Beograd

Nakon verskog obreda Teslino telo je kremirano, a njegova urna preneta je u Beograd 1957. godine.

Zlatna urna danas se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici, gde predstavlja jedno od najposećenijih mesta posvećenih velikom naučniku.

Genije koji je promenio svet, ali nije znao da sačuva bogatstvo

Iako su njegovi pronalasci postavili temelje savremenog sveta, Tesla je život završio u finansijskim problemima.

Veliki deo novca ulagao je u nove ideje i eksperimente, često zanemarujući sopstvenu finansijsku sigurnost. Živeo je u luksuznim hotelima, selio se iz jednog u drugi i retko razmišljao o novcu, verujući da su znanje i nauka važniji od materijalnog bogatstva.

Uprkos tome, njegovo ime danas je sinonim za genijalnost, a njegova otkrića i dalje oblikuju svakodnevni život milijardi ljudi širom planete.