Tokom letnjih meseci klima-uređaji rade gotovo bez prestanka kako bi rashladili prostor, a pritom proizvode i velike količine kondenzovane vode. Većina ljudi tu vodu jednostavno pušta u odvod, iako istraživanja pokazuju da može imati brojne korisne primene i doprineti uštedi pijaće vode.

Kako nastaje voda iz klima-uređaja?

Količina vode koju klima proizvede zavisi prvenstveno od vlažnosti vazduha. Kondenzat nastaje kada topao i vlažan vazduh prolazi kroz hladan isparivač uređaja. Pošto je njegova površina hladnija od temperature tačke rose, vodena para se pretvara u kapljice koje se sakupljaju u posebnoj posudi, a zatim odvode iz uređaja.

Kod prenosivih klima-uređaja voda se prikuplja u rezervoaru, dok je kod fiksnih sistema najčešće povezana sa odvodom.

Za šta možete koristiti kondenzovanu vodu?

Prema rezultatima istraživanja, voda iz klima-uređaja pogodna je za brojne namene koje ne podrazumevaju ljudsku ishranu ili piće.

Može se koristiti za:

  • zalivanje cveća, biljaka i bašte;
  • punjenje pegle na paru, jer gotovo ne sadrži minerale koji stvaraju kamenac;
  • ispiranje WC šolje;
  • pojedine industrijske procese u kojima nije potrebna pijaća voda.

Jedna klima može proizvesti i do 15 litara vode dnevno

Istraživanje objavljeno 2020. godine analiziralo je kvalitet kondenzovane vode iz klima-uređaja u dva palestinska grada, gde su zalihe pijaće vode veoma ograničene.

Uzorci su prikupljeni iz prodavnica, restorana i stambenih objekata, a zatim su podvrgnuti detaljnim laboratorijskim analizama. Naučnici su ispitivali temperaturu, pH vrednost, električnu provodljivost, količinu rastvorenog kiseonika, zamućenost, kao i prisustvo teških metala poput arsena, bakra, selena i aluminijuma.

Rezultati su pokazali da je kvalitet vode dovoljno dobar za navodnjavanje biljaka. Iako pojedini parametri nisu ispunili standarde za pijaću vodu, istraživači su zaključili da kondenzovana voda ne predstavlja rizik za zalivanje bašte, osim u retkim slučajevima kada su zabeležene povećane koncentracije pojedinih elemenata.

Posebno zanimljiv podatak jeste da jedan klima-uređaj može proizvesti između 8,63 i 15,1 litara kondenzovane vode dnevno, u zavisnosti od temperature i vlažnosti vazduha.

Istraživanje iz Omana potvrdilo veliki potencijal

Slična istraživanja sprovedena su i u Omanu, zemlji koja se godinama suočava sa nedostatkom slatke vode.

Naučnici su ispitivali više metoda dezinfekcije kondenzovane vode, uključujući UV zračenje, hlorisanje, zagrevanje, ozoniranje i dezinfekciju pomoću sunčeve energije.

Najbolje rezultate pokazala je upravo solarna dezinfekcija. Nakon filtracije, sunčevo UV i infracrveno zračenje uspešno je uništilo bakterije, viruse i druge mikroorganizme.

Istraživači navode da su svojstva prikupljene vode bila veoma slična destilovanoj vodi, dok su bakterije poput Escherichia coli potpuno eliminisane nakon dva sata izlaganja sunčevoj svetlosti pri temperaturi od oko 43 stepena Celzijusa.

Da li je voda iz klime bezbedna za piće?

Uprkos ohrabrujućim rezultatima istraživanja, stručnjaci upozoravaju da se kondenzovana voda iz klima-uređaja ne preporučuje za piće bez odgovarajuće profesionalne obrade i kontrole kvaliteta.

Međutim, za svakodnevne potrebe koje ne zahtevaju pijaću vodu – poput zalivanja biljaka, ispiranja toaleta ili punjenja pegle – njeno sakupljanje predstavlja jednostavan način da se smanji potrošnja dragocene pijaće vode i racionalnije koriste prirodni resursi.