Naučnici već godinama pokušavaju da otkriju zbog čega neki ljudi dožive duboku starost, dok drugi ne. Genetika, fizička aktivnost, životne navike i zdravstveno stanje imaju važnu ulogu, a sve više pažnje posvećuje se i ishrani.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition, bavilo se upravo vezom između načina ishrane i verovatnoće da ljudi stariji od 80 godina dožive 100. rođendan.

Istraživači su koristili podatke iz projekta Chinese Longitudinal Healthy Longevity Survey i analizirali 5.203 osobe starije od 80 godina. Među njima je bilo 1.459 stogodišnjaka, dok je 3.744 učesnika preminulo pre nego što su napunili 100 godina.

Vegetarijanska ishrana povezana sa manjom verovatnoćom dostizanja 100 godina

Učesnici su, prema načinu ishrane, podeljeni na one koji konzumiraju namirnice životinjskog porekla i vegetarijance. Među vegetarijancima su dodatno posmatrani vegani, lakto-ovo vegetarijanci i osobe koje jedu ribu.

Rezultati su pokazali da su vegetarijanci imali 19 odsto manju verovatnoću da dožive 100 godina u odnosu na osobe koje su konzumirale namirnice životinjskog porekla. Kod vegana je razlika bila još izraženija i iznosila je 29 odsto.

Međutim, važno je naglasiti da istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokaz da vegetarijanska ishrana uzrokuje kraći životni vek.

Zanimljivo je i to što slična povezanost nije primećena kod osoba koje su jele ribu, niti kod lakto-ovo vegetarijanaca, čija ishrana uključuje jaja i mlečne proizvode.

Telesna masa može biti važan deo priče

Jedan od zanimljivijih rezultata odnosio se na telesnu masu.

Povezanost između vegetarijanske ishrane i manje verovatnoće dostizanja stote godine bila je naročito izražena kod osoba koje su bile neuhranjene, odnosno imale indeks telesne mase manji od 18,5.

Kod učesnika sa indeksom telesne mase iznad 18,5 ova povezanost nije bila uočena.

Autori istraživanja zato ukazuju na važnost dovoljnog unosa energije i hranljivih materija kod ljudi u veoma poznim godinama. Sa starenjem se povećava rizik od gubitka mišićne mase i neuhranjenosti, pa kvalitet i količina hrane mogu postati posebno važni.

Proteini, gvožđe, kalcijum i vitamini postaju posebno važni

U poznijem životnom dobu organizmu je potrebno obezbediti dovoljno proteina i drugih ključnih hranljivih materija.

Posebnu pažnju treba obratiti na proteine, gvožđe, kalcijum, vitamin B12 i vitamin D, jer njihov nedovoljan unos može biti problematičan za starije osobe.

Namirnice životinjskog porekla, poput ribe, jaja, mlečnih proizvoda i mesa, predstavljaju izvore proteina i različitih mikronutrijenata. Međutim, to ne znači da osoba mora da jede meso kako bi se zdravo hranila. I vegetarijanska ishrana može biti nutritivno adekvatna kada je dobro isplanirana.

Problem može nastati kada veoma stara osoba ima smanjen apetit, gubi telesnu masu ili ne uspeva da unese dovoljno kalorija i proteina.

Riba se izdvaja kao zanimljiv izbor

Činjenica da kod ispitanika koji su jeli ribu nije pronađena ista povezanost kao kod vegetarijanaca dodatno je privukla pažnju istraživača.

Riba, posebno masnije vrste, predstavlja izvor kvalitetnih proteina i omega-3 masnih kiselina. Losos, sardina, skuša i pastrmka mogu biti deo raznovrsne ishrane koja obezbeđuje važne nutrijente.

Ipak, ni ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da upravo riba garantuje dugovečnost.

Da li je meso tajna dugog života?

Ne postoji jedna namirnica koja može da bude proglašena „tajnom dugovečnosti“.

Rezultati ovog istraživanja pre ukazuju na to koliko je kod veoma starih ljudi važno sprečiti neuhranjenost i obezbediti dovoljan unos energije, proteina i ključnih vitamina i minerala.

Takođe, istraživanje je sprovedeno na starijoj populaciji u Kini, pa rezultate ne treba automatski primenjivati na sve ljude i sve uzraste. Na dugovečnost utiče veliki broj faktora, od genetike i fizičke aktivnosti do pušenja, alkohola, zdravstvenog stanja i socioekonomskih uslova.

Zato poruka istraživanja nije da svi treba da počnu da jedu meso kako bi živeli duže. Mnogo je razumnije zaključiti da kvalitetna, raznovrsna i nutritivno adekvatna ishrana postaje posebno važna u dubokoj starosti, kada su gubitak mišićne mase i neuhranjenost česti zdravstveni problemi.