U vodi su potom uočeni ostaci amnionske membrane, što je ukazivalo na to da se ženka nedavno porodila.
Kada su istraživači kamerom pokušali da pogledaju ispod površine, pronašli su telo mladunčeta na morskom dnu. Ženka je bila u njegovoj neposrednoj blizini i više puta mu se približavala.
Prema snimcima, plivala je uz telo mladunca, dodirivala ga glavom i prsnim perajem i zadržavala se pored njega. U jednom trenutku pokušala je da ostvari kontakt očima sa mladunčetom. Drugi odrasli kit takođe je ostao u blizini i verovatno je bio pratnja ženki.
Zašto je ovaj slučaj toliko redak?
Mrtvorođeni mladunci grbavih kitova teško se uočavaju jer nakon uginuća mogu brzo potonuti na morsko dno. Zbog toga naučnici veoma retko imaju priliku da direktno posmatraju šta majka radi nakon gubitka mladunca.
Posebno je zanimljivo to što ženka nije pokušavala da podigne telo na površinu. Istraživači navode da bi to moglo značiti da je prepoznala da mladunče nije živo, ali ističu da se to ne može sa sigurnošću utvrditi.
Da li je kit tugovao?
Iako prizor podseća na ponašanje životinja koje pokazuju reakcije nalik tugovanju, naučnici su veoma oprezni sa takvim zaključkom.
Ne postoji način da se direktno utvrdi šta je kit osećao. Ponašanje može biti povezano sa snažnom majčinskom vezanošću, zbunjenošću ili instinktivnom brigom za mladunče. Zbog toga istraživači koriste izraz „postmortalna pažnja“, umesto da tvrde da je životinja tugovala na isti način kao čovek.
Ipak, ovaj slučaj predstavlja veoma redak pogled na ponašanje grbavih kitova nakon smrti mladunca i otvara nova pitanja o njihovim društvenim vezama, sposobnosti učenja i reakcijama na gubitak.
Komentari (0)