Neka deca odrastaju uz roditelje koji im ispunjavaju gotovo svaku želju, popuštaju pred njihovim zahtevima i pokušavaju da ih poštede svakog razočaranja.To može da utiče na razvoj njegovih navika i ponašanja.
Posledice se ponekad primećuju tek u odraslom dobu, a psiholozi ukazuju na 16 osobina koje se mogu javiti kod odraslih ljudi koji su bili razmaženi tokom detinjstva. Ipak, važno je naglasiti da ih neće razviti svaka osoba koja je odrastala u takvom okruženju i da se obrasci ponašanja mogu menjati.
Preterano oslanjanje na druge
Kada roditelji stalno rešavaju probleme umesto deteta, ono može teže da razvije samostalnost. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz preterano oslanjanje na druge, kako u praktičnim stvarima tako i u emocionalnom smislu.
Psihološkinja Sanam Hafiz objašnjava da takvim osobama može biti teško da samostalno donose odluke, rešavaju probleme i preuzimaju odgovornost za sopstveni život.
Sebičnost
Odrasli koji su navikli da se njihove potrebe stavljaju na prvo mesto mogu imati teškoće da uzmu u obzir želje i osećanja drugih ljudi.
Prema rečima Patel, oni često razmišljaju o tome šta njima odgovara i šta je najbolje za njih, ne obraćajući dovoljno pažnje na potrebe ljudi iz svog okruženja.
Nedostatak empatije
Kada osoba nije naučila da sagleda situaciju iz tuđe perspektive, može joj biti teško da razume kako njeni postupci utiču na druge.
Psihološkinja Vaughan ističe da nedostatak iskustva u rešavanju sukoba i komunikaciji može otežati razumevanje tuđih osećanja i drugačijih pogleda na svet.
Loše komunikacione veštine
Ako je dete naviklo da se sve prilagođava njegovim potrebama, možda neće naučiti kako da jasno i obzirno izražava svoje želje.
U odraslom dobu to može dovesti do nepristojnog ili grubog ponašanja, naročito kada osoba ne razmišlja o tome kako njene reči utiču na sagovornika.
Teškoće u kontroli emocija
Roditeljima nije uvek lako da slušaju dečji plač, negodovanje i pritužbe. Ipak, popuštanje svaki put kada dete zaplače može ga naučiti da je takvo ponašanje najbrži način da dobije ono što želi.
Kako objašnjava Vaughan, problem nastaje kada dete ne nauči da podnese razočaranje i prihvati da neće uvek sve biti po njegovom. U odraslom dobu to može dovesti do burnih reakcija kada se suoči sa odbijanjem ili frustracijom.
Impulsivno donošenje odluka
Ljudi koji su tokom detinjstva uglavnom dobijali ono što žele možda nisu imali dovoljno prilika da nauče strpljenje i odlože zadovoljstvo.
Sanam Hafiz navodi da nedostatak iskustva u promišljenom donošenju odluka može dovesti do ishitrenih izbora, bez razmatranja dugoročnih posledica.
Nedostatak samodiscipline
Pravila, granice i doslednost pomažu detetu da razvije radne navike i nauči da kontroliše svoje ponašanje. Kada toga nema dovoljno, samodisciplina može predstavljati izazov i u odraslom dobu.
To se može primetiti u teškoćama sa održavanjem rutine, redovnim vežbanjem, zdravim navikama u ishrani, odlaskom na spavanje i ustajanjem u određeno vreme.
Netolerancija prema neslaganju i sukobima
Ako je dete naviklo da uvek bude u pravu i da se njegova volja poštuje, može teško prihvatati drugačija mišljenja.
Prema rečima Vaughan, osobe koje nisu naučile da konstruktivno rešavaju nesuglasice mogu imati problema u održavanju zdravih odnosa i saradnji sa drugima.
Preterana zahtevnost
Deca koja su navikla da odmah dobiju ono što žele mogu očekivati isti tretman i kada odrastu.
„Deca popustljivih roditelja naučila su da je najlakši način da se izbore sa situacijom brzo i jednostavno ispunjavanje njihovih potreba“, objašnjava psihološkinja Klosk. Takav obrazac može dovesti do preterane zahtevnosti, pa čak i pokušaja kontrole drugih ljudi.
Međutim, odrasli život ne funkcioniše tako. Drugi ljudi imaju svoje potrebe, obaveze i granice, zbog čega nije moguće uvek dobiti ono što želimo onda kada to poželimo.
Problemi sa autoritetima
Kada tokom detinjstva nisu postojale jasne granice i dosledna pravila, osoba može imati poteškoće da ih prihvati kasnije u životu.
To se može ispoljiti kroz sukobe sa nadređenima, ignorisanje pravila ili teškoće u prihvatanju tuđih odluka, čak i kada su one opravdane.
Teško prihvataju reč „ne“
Ako su roditelji detetu gotovo uvek govorili „da“, čak i nakon prvobitnog odbijanja, ono možda nije naučilo da prihvati granice.
U odraslom dobu takva osoba može burno reagovati kada ne dobije ono što želi ili kada joj neko ukaže da nije u pravu.
Patel objašnjava da ove osobe mogu biti veoma vezane za sopstvene stavove i teško podnositi situacije u kojima stvari ne idu onako kako su zamislile.
Teško im je da dele i sarađuju
Deljenje i timski rad veštine su koje se razvijaju tokom detinjstva. Ako je dete naviklo da se sve vrti oko njega, može mu biti teško da kasnije stavi zajednički cilj ispred ličnog interesa.
„Nisu navikli da rade nešto zarad dobrobiti celog tima“, navodi Patel.
Slaba otpornost na životne teškoće
Kada roditelji stalno rešavaju probleme umesto deteta, ono propušta priliku da nauči kako da se izbori sa neprijatnim situacijama.
Sanam Hafiz ističe da osobe koje nisu imale priliku da se suoče sa izazovima i prevaziđu ih mogu teže podnositi neuspehe i razočaranja. Zbog toga im može biti potrebno više vremena da se oporave nakon teških iskustava.
Pojačana anksioznost
Preterano zaštićena deca često nemaju dovoljno prilika da nauče kako da se nose sa neprijatnošću, neizvesnošću i stresom.
„Deca popustljivih roditelja često su dobijala previše zaštite i nisu naučila kako da podnesu nelagodu“, objašnjava Klosk. Zbog toga u odraslom dobu mogu sumnjati u svoju sposobnost da se izbore sa zahtevnim situacijama, što dodatno pojačava njihovu zabrinutost.
Kako promeniti loše osobine?
Čak i ako prepoznajete neke od ovih osobina kod sebe, to ne znači da su one nepromenljive. Uz svest o sopstvenim navikama i spremnost na promene, moguće je razviti zdravije obrasce ponašanja.
Prvi korak je da prepoznate kako su iskustva iz detinjstva uticala na vaše današnje reakcije, uverenja i odnose sa drugima.Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na obrasce koji vam otežavaju svakodnevni život i pokušate da razumete odakle potiču. Samospoznaja pomaže da uočite šta želite da promenite. Zatim važno je postavljanje realnih ciljeva, pridržavanje dogovora koje ste napravili sa sobom i prihvatanje da ne možete sve dobiti odmah pomažu u razvijanju samodiscipline i realnijih očekivanja.
Kada je neko navikao da dobija sve što poželi, može mu biti teško da ceni ono što već ima.. Psiholog savetuje da svakog dana zabeležite barem jednu stvar na kojoj ste zahvalni. Vođenje dnevnika zahvalnosti može pomoći da više pažnje posvetite onome što je dobro u vašem životu, umesto da stalno razmišljate o onome što vam nedostaje.
Važno je imati na umu da iskustva iz detinjstva mogu uticati na ponašanje, ali ne određuju u potpunosti kakva će osoba neko postati. Uz rad na sebi moguće je razviti veću samostalnost, empatiju, strpljenje i emocionalnu zrelost, piše Yahoo.
Komentari (0)