Međutim, ubrzo mu je dijagnostikovana teška bolest koja mu je iz korena promenila život. Danas živi u Austriji, zavisi od respiratora i svakodnevno se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ipak, uz pomoć medicinskog osoblja i humanitarnog udruženja uspeo je da ostvari ono što mu je najviše značilo – da prisustvuje venčanju svoje ćerke i otprati je do oltara.

Prema pisanju portala Kroativ.at, Markova bolest vremenom je napredovala, zbog čega se od septembra nalazi na odeljenju za dugotrajnu respiratornu negu. Njegova svakodnevica uglavnom se svodi na bolničke rutine i brigu medicinskih radnika.

Ipak, postojao je jedan događaj kojem se posebno radovao. Venčanje njegove ćerke za njega je predstavljalo mnogo više od porodičnog slavlja. Godinama je zamišljao kako će je držati pod ruku i otpratiti do oltara, ali se plašio da mu bolest neće dozvoliti da ostvari taj san.

Medicinsko osoblje i humanitarci udružili snage

Kada su zaposleni na odeljenju saznali koliko mu znači da bude uz ćerku na njenom velikom danu, odlučili su da pokušaju da mu pomognu. Kontaktirali su udruženje „Rollende Engel“, koje ispunjava posebne želje teško bolesnim osobama.

Članovi udruženja posetili su Marka u bolnici i, zajedno sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima, pažljivo isplanirali njegov odlazak. Zbog ozbiljnog zdravstvenog stanja, svaki detalj morao je da bude organizovan uz posebne mere opreza.

Zahvaljujući njihovom trudu, Marko je konačno krenuo ka crkvi.

Više od 250 gostiju nije moglo da sakrije emocije

Na venčanju se okupilo više od 250 gostiju. Kada je Marko stigao, prizor je duboko dirnuo članove porodice i prisutne. Mnogi nisu mogli da sakriju suze, svesni koliko je njegov dolazak značio i njemu i njegovoj ćerki.

Ubrzo je usledio trenutak koji je dugo priželjkivao. Marko je stao uz ćerku, uzeo je za ruku i otpratio do oltara, gde ju je čekao budući suprug.

Tako je ostvario želju za koju se plašio da će zauvek ostati nedosanjana.

Ceremoniju pratio iz prvog reda

Nakon što je otpratio ćerku do oltara, Marko je tokom ceremonije sedeo u prvom redu i izbliza pratio svaki trenutak venčanja. Dok je posmatrao ćerku i njenog supruga, više puta su mu potekle suze radosnice.

Za njega je to bila prilika da makar nakratko izađe iz bolničke svakodnevice i bude deo jednog od najvažnijih dana u životu svoje porodice.

Članovi udruženja koji su mu pomogli da stigne na venčanje ostali su još neko vreme na slavlju, deleći radost sa porodicom i gostima.

Uz podršku medicinskog osoblja i nesebičan trud humanitaraca, Marko je uspeo da bude uz svoju ćerku kada joj je bio najpotrebniji. Uprkos teškoj bolesti i neizvesnosti sa kojom živi, dobio je priliku da ostvari san koji će, baš kao i njegova ćerka, pamtiti celog života.