Mnogi ljudi koji žele da se hrane zdravije prvo iz ishrane izbace slatkiše, gazirane sokove i čokoladu. Međutim, šećer se ne nalazi samo u namirnicama koje imaju sladak ukus. Može da se krije i u proizvodima koje svakodnevno koristimo, dodajemo u salate, sendviče ili jutarnju kafu, a da toga nismo ni svesni.

Na ovaj problem ukazano je u tekstu britanskog portala Daily Mail, u kojem nutricionista upozorava na skrivene izvore šećera u namirnicama koje mnogi smatraju zdravim izborom. Među njima su ovseno mleko, pojedini dodaci za sendviče i gotove salate od cvekle.

Problem je u tome što se često vodimo utiskom da je nešto zdravo samo zato što ne sadrži čokoladu, nema mnogo kalorija ili je biljnog porekla. Ipak, sastav proizvoda može da nas iznenadi.

Ovseno mleko u kafi nije uvek bez šećera

Ovseno mleko postalo je veoma popularna alternativa kravljem mleku, posebno među ljudima koji žele da promene način ishrane ili izbegavaju mlečne proizvode. Često ga naručujemo u kafićima, dodajemo u kafu kod kuće ili koristimo za pripremu doručka.

Ipak, nisu sve vrste ovsenog mleka iste. Neki proizvodi sadrže dodat šećer, dok se kod drugih šećeri mogu pojaviti tokom proizvodnog procesa, kada se skrob iz ovsa razgrađuje na jednostavnije šećere.

Zbog toga nije dovoljno da na ambalaži piše da je proizvod biljnog porekla ili da nema dodatog šećera. Važno je da pogledate nutritivnu tabelu, posebno podatak o ukupnoj količini šećera.

To ne znači da treba da izbacite ovseno mleko iz ishrane. Bolje je da uporedite nekoliko proizvoda i izaberete onaj čiji vam sastav najviše odgovara.

Kiseli krastavci i dodaci za sendviče mogu da iznenade

Kada pomislimo na šećer, kiseli krastavci verovatno nisu prva namirnica koja nam padne na pamet. Njihov ukus je slan i kiseo, pa ih retko povezujemo sa slatkim sastojcima.

Međutim, pojedini proizvodi od ukiseljenog povrća, naročito oni sa slatko-kiselim ukusom, mogu da sadrže dodati šećer. To se posebno odnosi na određene vrste namaza i dodataka za sendviče koji se prave od povrća, sirćeta, začina i šećera.

Zato je važno razlikovati obične kisele krastavce od slatko-kiselih namaza i industrijskih dodataka. Činjenica da proizvod ima kiseo ukus ne znači automatski da ne sadrži šećer.

Slična situacija je i sa kečapom, raznim prelivima i gotovim sosovima. Koristimo ih u malim količinama, ali ako su svakodnevni deo obroka, vredi obratiti pažnju na njihov sastav.

Salata od cvekle može da ima skriveni sastojak

Cvekla je povrće koje se često preporučuje kao deo raznovrsne ishrane. Sadrži vlakna, folate i druge korisne hranljive materije, pa je mnogi rado dodaju u salate.

Ipak, nije isto da li jedemo svežu ili kuvanu cveklu koju smo sami pripremili ili kupujemo gotove proizvode sa različitim dodacima.

Posebnu pažnju treba obratiti na prelive. Balzamiko glazura, na primer, može da sadrži dodat šećer ili koncentrovani voćni sok, zbog čega količina šećera može da bude znatno veća nego kod običnog sirćeta.

Čak i kada je osnova obroka hranljiva, preliv može da promeni njegov nutritivni sastav. To ne znači da treba da odustanete od omiljenih salata, već da je dobro da znate šta sve dodajete u tanjir.

Nije svaki šećer isti: Važna je razlika između prirodnog i dodatog

Jedna od najvažnijih stvari koju treba razumeti jeste da se šećeri mogu razlikovati prema svom poreklu i načinu na koji dospevaju u hranu.

Prirodno se nalaze u voću, povrću i mleku, ali se dodaju i tokom proizvodnje različitih namirnica. Svetska zdravstvena organizacija posebno upozorava na slobodne šećere, u koje spadaju šećeri dodati hrani i piću, ali i oni koji se prirodno nalaze u medu, sirupima i voćnim sokovima.

Preporuka ove organizacije je da slobodni šećeri čine manje od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa, dok se dodatna korist može ostvariti smanjenjem unosa na manje od pet odsto.

Zbog toga je važno čitati deklaracije i ne oslanjati se isključivo na ukus. Namirnica ne mora da bude slatka da bi sadržala šećer, baš kao što proizvod bez dodatog šećera ne mora da bude potpuno bez šećera.

Kako da prepoznate skrivene šećere?

Prvi korak je da počnete da obraćate pažnju na deklaracije proizvoda koje najčešće kupujete. Posebno proveravajte gotove prelive, sosove, biljne napitke, namaze i proizvode koji imaju slatko-kiseli ukus.

Na spisku sastojaka šećer se ne mora uvek pojaviti pod tim nazivom. Može da bude naveden i kao glukozni sirup, fruktoza, dekstroza, saharoza ili koncentrat voćnog soka.

Takođe, važno je da obratite pažnju na veličinu porcije. Deklaracija obično prikazuje količinu šećera na 100 grama ili mililitara, dok u jednom obroku možemo da upotrebimo znatno manju ili veću količinu.

Najvažnije je da ne procenjujete nutritivnu vrednost proizvoda samo na osnovu njegovog naziva ili ukusa. Pažljivo čitanje deklaracija i umerenost mogu da pomognu da napravite bolji izbor, bez nepotrebnog izbacivanja namirnica iz svakodnevne ishrane.