Kada voljena osoba umre, u domu ostaju njeni lični predmeti — odeća, obuća i drugi sitni predmeti koji postaju svojevrsne uspomene. Istovremeno, oni često predstavljaju dilemu za porodicu: šta učiniti sa tim stvarima? U srpskoj tradiciji postoje različiti običaji — neki poklanjaju garderobu i obuću, drugi ih spaljuju, dok treći čuvaju kao uspomenu. Pitanje je šta je zapravo ispravno.

Odeća i obuća pokojnika imaju poseban emotivan značaj. Po verovanju koje je postojalo početkom prošlog veka u nekim delovima Srbije, garderoba preminulog “nosi njegov trag”. Iz tog razloga, bilo je običaj da se takve stvari spaljuju ili uništavaju, kako se ne bi zadržala “energija smrti” u domu.

Međutim, ovo nije bila praksa u svim krajevima. U mnogim domaćinstvima odeća i lični predmeti pokojnika čuvani su godinama, pa čak i decenijama. Smatralo se da oni predstavljaju sećanje na preminulog, zbog čega porodice nisu želele da ih daju drugima ili uklone iz kuće. Posebno je to važilo kada bi preminuo mlađi član porodice — dete ili mladić i devojka pred brak. Njihove stvari često su ostajale u sobama koje su postajale svojevrsne spomen-sobe.

Postoji i treća praksa koja je danas najraširenija — poklanjanje stvari pokojnika. Odeća i obuća daju se onima kojima su potrebni, što se smatra činom milosrđa i molitvom za dušu pokojnika.

Stav crkve i savremena praksa

Pravoslavna crkva nema strogo pravilo o tome šta treba uraditi sa stvarima pokojnika. Većina sveštenika smatra da je ispravno i hrišćanski da se očuvane stvari daruju siromašnima ili onima kojima su potrebne. Time se čini dobro delo u ime preminulog.

Porodica, ipak, može zadržati predmete koji imaju emotivnu vrednost, čuvajući ih kao uspomenu ili ih nastaviti koristiti. Crkva ne zabranjuje takvu praksu.

Sujeverja i verovanja

U narodnoj tradiciji često se kaže da se stvari pokojnika ne bi smelo dirati prvih 40 dana nakon smrti, jer se veruje da duša tada napušta ovaj svet. Ovo nije crkveno pravilo, već običaj koji se poštuje iz pijeteta i straha da se ne “uznemiri pokojnik”.

Iako jasno pravilo ne postoji, prema narodnoj tradiciji i hrišćanskom učenju, najčešće se smatra da je najbolje darovati odeću i obuću pokojnika onima kojima su potrebni. Na taj način pokazuje se ljubav, milosrđe i poštovanje uspomene na preminulog.