U izveštaju pod nazivom „Skrivena pravda“ navodi se da od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju nije ostvaren značajniji napredak u efikasnosti sudskih procesa za ratne zločine.

Prema oceni Documente, i dalje izostaje dosledan pristup prema svim žrtvama, bez obzira na njihovu nacionalnost, dok broj novih optužnica i sudskih postupaka ostaje nizak. Posebno se ukazuje na činjenicu da za pojedine događaje iz rata ni nakon više decenija nema pokrenutih procesa.

Predstavnici ove organizacije navode da javni nastupi političkih lidera često nude jednostrana tumačenja ratnih događaja i da se zločini počinjeni nad svim civilnim žrtvama ne pominju podjednako. 

Documenta smatra da je za trajno pomirenje neophodno uzajamno priznanje patnje svih stradalih, kao i efikasnije pravosuđe, veća transparentnost sudskih postupaka i intenzivnija regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina.

Pitanje procesuiranja ratnih zločina ostaje jedna od važnih tema u odnosima država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, a organizacije za ljudska prava upozoravaju da protok vremena dodatno otežava dolazak do pravde za porodice žrtava.