Svi su se ponadali da će konačno čuti plan i program blokadera – šta bi uradili sutra, kako bi vodili Srbiju i šta konkretno nude građanima.

Umesto toga, ponovo smo dobili isto – priču o njima samima.

x

Oni su, izgleda, sami sebi i tema i cilj. Sve se vrti oko njihovih problema, njihovih zahteva, njihovih obračuna i njihovih „narativa“.

A građani?

Njihov život, plate, penzije, škole, bolnice, privreda i budućnost – ponovo su ostali po strani.

Jer kada se od onih koji mesecima govore da "žele da menjaju Srbiju" očekuje da konačno kažu šta bi konkretno uradili, odgovor izostane.

Koga briga za politički program, kada je najvažnije da se ponovo priča – o njima?

Čak ni taj nastup nije ličio na konferenciju ljudi koji znaju šta žele i koji su spremni da preuzmu odgovornost za državu. Čitali su pripremljeni tekst sa papira, zbunjivali se, zamuckivali i pokušavali da se drže unapred napisanih rečenica. Nije bilo sigurnosti, jasne poruke, ozbiljnog političkog stava, niti bilo kakve vizije budućnosti Srbije.

Umesto odgovora na pitanje šta nude građanima, blokaderi su ponovo lagali o navodnom prisluškivanju. Izneli su teške optužbe, ali javnosti nisu pokazali dokaze kojima bi potvrdili priču koju pokušavaju da predstave kao nespornu istinu.

Tri ključne stvari koje smo videli:

1. Sve što plasiraju je deo pažljivo osmišljenog političkog narativa, a posebno sporno je njihovo insistiranje na tvrdnjama da su bili prisluškivani.

Još veću pažnju privuklo je saznanje o postojanju „tima za narativ“.

Ako je takav tim deo njihove organizacije, onda se nameće pitanje – šta je njegov zadatak?

Da li je cilj da se građanima predstave činjenice i konkretna rešenja ili da se kreira poruka koja će proizvesti određeni politički efekat?

Dakle, neko je zadužen za fabrikovanje laži, kojima već dve godine pokušavaju da izazovu haos u Srbiji.

2. Traže podršku stranaca u rušenju države

Ponovo se postavlja isto pitanje – kome se „blokaderi“ zapravo obraćaju?

Umesto konkretnog obraćanja građanima Srbije, ponovo smo čuli najave obraćanja međunarodnim institucijama, uz poruku da ih mogu kontaktirati za dodatne informacije i razgovore.

A gde su razgovori sa građanima sopstvene zemlje?

Gde je razgovor sa institucijama Srbije? Gde je razgovor sa političkim predstavnicima? 

Domaću javnost zaobilaze, dok se podrška traži van Srbije.

Posebno se postavlja pitanje odnosa prema političkim organizacijama koje su pokušavale da uspostave saradnju sa njima, ali su u startu odbijeni, dok s druge strane vape za podrškom stranaca.

3. Traže novac 

Traže međunarodnu podršku, dakle očekuju novac iz inostranstva. 

Poznato je da su kupovali mašine za brojanje novca. Novac očekuju i od aktera sa kojima vode kampanju - onih spoljnih. 

Uvek se sve vrtelo oko novca, koji su u džakovima unosili na fakultete...

Dakle, sve je bilo unapred napisano i režirano. Određena je glavna poruka, pripremljene su rečenice i osmišljeno je šta javnost treba da čuje. Zato smo i gledali čitanje sa papira, zbunjivanje i zamuckivanje, umesto prirodnog i uverljivog nastupa ljudi koji imaju znanje, ideje i program.

Manje od dva meseca pred izbore, blokaderi očigledno nemaju šta da kažu građanima Srbije. Nemaju odgovor na pitanje kako bi vodili državu, nemaju ekonomski program, nemaju konkretne mere i nemaju nijednu ozbiljnu ideju koja bi mogla da poboljša život naroda.

Današnja konferencija zato je najbolje pokazala svu prazninu njihove politike. Iza velikih reči, dramatičnih optužbi i unapred pripremljenih priča ne postoji ništa što bi moglo da se nazove ozbiljnim planom za Srbiju.