Pentagon pregovara sa Danskom o pristupu trima dodatnim teritorijama na Grenlandu, arktičkom ostrvu koje je ponovo u fokusu strateških interesa SAD.

Američka vojska pojačava napore kako bi osigurala veće prisustvo, što je jasan signal da interesovanje predsednika Trampa za to ogromno područje nije opalo, ali neki Grenlanđani izražavaju zabrinutost zbog najavljene vojne ekspanzije, piše Njujork tajms.

Strateški značaj Arktika

Sjedinjene Države pregovaraju sa Danskom o pristupu trima dodatnim lokacijama na Grenlandu, uključujući dve koje su Amerikanci napustili pre nekoliko decenija.

Ako se postigne dogovor, to bi označilo prvo raspoređivanje američke vojske na ostrvu u poslednjih nekoliko decenija.

General Gregori M. Giljo, komandant Severne komande SAD, potvrdio je planove na saslušanju u Kongresu sredinom marta.

- Želimo veći pristup raznim bazama širom Grenlanda s obzirom na rastuću pretnju i strateški značaj ostrva“, rekao je general Giljot zakonodavcima.

- Radim sa našim odeljenjem i drugima na razvoju dodatnih luka i aerodroma, što će našem sekretaru i predsedniku dati više opcija ako nam zatrebaju na Arktiku - dodao je.

Zvaničnici Pentagona nisu precizirali koliko će vojnika biti poslato na ostrvo, ali je general Giljot naznačio da su baze potrebne za snage za specijalne operacije i „pomorske kapacitete“.

Povratak na napuštena mesta

Prema rečima potpukovnika Tereze C. Medouz, portparolke Severne komande SAD, vojni planeri razmatraju gradove Narsarsuak na jugu Grenlanda, koji ima dubokovodnu luku, i Kangerlusuak na jugozapadu, koji već ima dugačku pistu pogodnu za velike avione.

Oba mesta su služila kao američke baze tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata.

Nakon što su Amerikanci napustili Narsarsuak 1950-ih, a Kangerlusuak 1990-ih, baze su predate danskim i grenlandskim vlastima.

Veći deo vojne infrastrukture je uklonjen, ali obe lokacije i dalje imaju male, funkcionalne aerodrome.

Tokom Drugog svetskog rata, kada je Danska bila pod nacističkom okupacijom, SAD su pomogle u odbrani Grenlanda, šaljući hiljade vojnika i otvarajući više od desetak baza.

Mnoge su ostale aktivne tokom Hladnog rata, ali je samo jedna aktivna danas - udaljena baza za raketnu odbranu sa nekoliko stotina ljudi.

Trampova opsesija i danska dilema

Zahtev stavlja Dansku u nezgodan položaj.

Grenland je bio poluautonomna teritorija unutar danskog kraljevstva više od 300 godina, a predsednik Tramp je mesecima bio opsednut idejom da ga kupi pre nego što je popustio u januaru.

Njegove pretnje da će „dobiti“ Grenland „na ovaj ili onaj način“ izazvale su krizu u Evropi, koja je privremeno smirena ratom u Iranu.

Međutim, mnogi evropski lideri, uključujući dansku premijerku Mete Frederiksen, strahuju da Tramp nije odustao od svojih namera.

Danska vlada se branila od Trampovih pretnji pozivajući se na odbrambeni pakt sa Sjedinjenim Državama iz 1951. godine, tvrdeći da su Amerikanci već imali širok vojni pristup.

Američki zvaničnici sada koriste taj sporazum kao osnovu za sopstvene planove širenja.

Stručnjaci kažu da Danska ima malo prostora da ih zaustavi, čak i ako poverenje između dve zemlje bude narušeno.

Foto: Profimedia
Zabrinutost na Grenlandu
Pregovori o proširenju baze izgleda da teku glatko.

Kada su ga demokratski predstavnici pitali da li su Danska ili Grenland izazvali probleme, general Giljot je odgovorio odrično.

- To su bili partneri koji su nas snažno podržavali - rekao je.

Takođe je istakao da stari sporazum pruža dovoljnu osnovu.

- Zapravo, ne treba nam novi sporazum. Postojeći je veoma sveobuhvatan i, iskreno, veoma povoljan za naše operacije ili potencijalne operacije na Grenlandu - rekao je Giljot.

Plan proširenja ostaje obavijen velom tajne, a Stejt department SAD, ministarstvo spoljnih poslova Danske i kancelarija premijera Grenlanda odbijaju da komentarišu.

Nije jasno kako će Grenlanđani, uglavnom starosedelački Inuiti, reagovati.

Antiameričko raspoloženje raste na ostrvu sa manje od 60.000 stanovnika, a protesti protiv Trampa izbili su početkom godine.

- Mnogi ljudi ne žele više vojnika na Grenlandu, ali ako se odluče za to, ne možemo ništa da učinimo povodom toga - rekao je Anso Lauricen, koji vodi centar za vožnju sankama sa psima na zapadu ostrva.

Agneta Mika Petersen, penzionerka iz glavnog grada Nuka, rekla je da je izgledi za prošireno američko prisustvo činili „nelagodnim“.

- Nisam srećna zbog toga - dodala je.

Sporazum o odbrani iz 1951. i njegov amandman iz 2004. godine stavili su Amerikance u veoma jaku poziciju.

Pre bilo kakvih većih promena u vojnom prisustvu, SAD bi trebalo da se „konsultuju i obaveste“ vlasti u Danskoj i Grenlandu.

Prema rečima stručnjaka, to u praksi znači da SAD mogu da rade šta žele i da tek naknadno obaveste Dance i Grenlandce o tome.

- Danska i Grenland, u principu, mogu da odbiju Sjedinjene Države, ali u praksi to nikada ne čine - objasnio je Ulrik Pram Gad, viši istraživač u Danskom institutu za međunarodne studije.

- Ako bi to učinili, SAD bi mogle da tvrde da je danska i grenlandska kontrola nad ostrvom bezbednosni rizik i da bi trebalo da same preuzmu upravljanje - dodao je.