Veštačka inteligencija je korišćena za razvoj „suštinski novog“ tipa vakcine koja bi mogla da zaštiti od širokog spektra virusa i spreči pandemije, kažu istraživači. Ovo prvi put da je ključna komponenta vakcine u potpunosti dizajnirana pomoću veštačke inteligencije , a potom testirana na ljudima, naveli su iz tima Univerziteta u Kembridžu. 

Vakcina je osmišljena tako da deluje na sve koronaviruse, što bi obuhvatilo sve varijante kovida, kao i viruse koji trenutno inficiraju životinje, a imaju potencijal da izazovu sledeću pandemiju. Rad je još u ranoj fazi, ali tim već razvija i zasebne vakcine koje bi mogle da deluju protiv gripa i ebole. 

Vakcine funkcionišu tako što uče naš imuni sistem da prepozna infekciju i da se efikasnije bori protiv nje. Međutim, neki virusi su veoma vešti u menjanju svog izgleda, odnosno u mutacijama, zbog čega vakcine mogu brzo da postanu manje efikasne. Zato je vakcine protiv kovida i sezonskog gripa potrebno redovno ažurirati. 

„Uvek kaskamo“, rekao je profesor Džonatan Hini sa Univerziteta u Kembridžu, dodajući da je cilj njihovog rada da budu „ispred svih“ — i to toliko ispred da bi mogli da spreče nova žarišta bolesti ili pandemije. 

Obično se vakcine razvijaju na osnovu trenutno cirkulišućeg soja virusa. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu koristili su poznate genetske kodove više koronavirusa prikupljenih u globalnim programima nadzora virusa. Te genetske informacije analizirala je veštačka inteligencija, koja je zatim dizajnirala takozvani „super-antigen“. On bi mogao da „obuči“ imuni sistem da prepozna širu porodicu virusa, čak i ako oni mutiraju ili ako pređu sa životinja na ljude. 

Antigeni su ključne komponente vakcina jer upravo njih imuni sistem uči da prepozna i napada. 

Testiranja pokazuju ohrabrujuće, ali još rane rezultate 

Hini je naveo da je ovo prvi put da je antigen dizajniran pomoću veštačke inteligencije testiran na ljudima. Prema njegovim rečima, tehnologija „neprestano iznenađuje“ i pokazuje koliko može da doprinese dobrobiti čovečanstva. 

„Ovde se radi o razvoju vakcina koje nas štite ne samo od današnjih virusa, već i od onih koji bi mogli da izazovu sledeću pandemiju. Ovo predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji se pripremamo za buduće zdravstvene krize“, rekao je Hini. 

  

Ispitivanja na 39 dobrovoljaca bila su osmišljena kako bi se procenila bezbednost vakcine. Druga studija, koja uključuje oko 200 učesnika, trebalo bi da pruži bolji uvid u to koliko dobro vakcina „obučava“ imuni sistem. Rani rezultati pokazuju da je uticaj na imuni sistem bio „umeren“, ali dovoljno značajan da izazove veliko interesovanje naučne zajednice. 

Profesor Sol Faust, koji je učestvovao u testiranjima na Univerzitetu u Sautemptonu, ocenio je da pristup zasnovan na veštačkoj inteligenciji ima veliki potencijal. On je naglasio da je posebno zanimljivo to što tehnologija može da pomogne u razvoju vakcina za viruse koji se brzo menjaju. 

„Najvažnije je to što ova tehnologija može znatno bolje da dizajnira vakcine za potencijalne pandemije, čak i kada se virusi stalno menjaju“, rekao je on. 

Tim sa Kembridža već sprovodi istraživanja na životinjama u cilju razvoja univerzalne vakcine protiv sezonskog gripa, koja ne bi morala da se prilagođava svake godine. Pored toga, rade i na vakcini protiv ptičjeg gripa H5N1, u slučaju da taj virus postane uzročnik ljudske pandemije. 

Istražuju se i vakcine protiv virusnih hemoragijskih groznica, uključujući ebolu, pri čemu trenutne epidemije u pojedinim delovima sveta još uvek nemaju adekvatnu vakcinu. 

Profesor Endi Polard, direktor „Oxford Vaccine Group“, koji nije učestvovao u istraživanju, naveo je da rezultati pokazuju obećavajuće efekte u studijama na životinjama. On je naglasio da je ključno pitanje šta će se dogoditi u kliničkim ispitivanjima na ljudima, jer se ljudski imuni sistem razlikuje od laboratorijskih modela. 

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija bi mogla da „promeni pravila igre“ u razvoju vakcina, jer može da predvidi reakciju imunog sistema i značajno ubrza proces razvoja, čime bi se spasili životi. 

„Izvanredan uspeh testiranja ‘super-antigena’ dizajniranog pomoću veštačke inteligencije predstavlja važan korak napred u sposobnosti da se obezbedi široka i dugotrajna zaštita od virusa“, izjavila je profesorka Marijan Najt, naučna direktorka Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege. 

Ona je dodala da ovaj rad predstavlja primer uspešnog povezivanja naučne ekspertize i veštačke inteligencije u cilju razvoja novih terapija. 

Prema njenim rečima, početna ispitivanja na ljudima daju ohrabrujuće rezultate i mogu ubrzati uvođenje vakcina koje bi imale dugoročne koristi za ljude širom sveta.