Da li bi smrt od starosti uskoro mogla da postane stvar prošlosti? Upravo to tvrdi poznati futurolog i pronalazač Rej Kurcvajl, koji smatra da bi već od 2032. godine medicina mogla da dostigne prelomnu tačku zahvaljujući eksplozivnom razvoju veštačke inteligencije i biomedicine.

Njegova prognoza ponovo je izazvala burne rasprave među naučnicima, jer bi, ukoliko se ostvari, mogla da označi jednu od najvećih medicinskih revolucija u istoriji čovečanstva.

Veštačka inteligencija mogla bi da promeni način na koji starimo

Kurcvajl, koji danas ima 78 godina, ponovo je izneo svoju prognozu zasnovanu na konceptu "brzine bekstva od starenja" (Longevity Escape Velocity).

Prema toj teoriji, medicinske tehnologije bi do 2032. godine mogle da dostignu nivo na kojem će biti sposobne da nadoknade biološke promene koje organizam pretrpi tokom svake godine života.

To bi značilo da medicina više neće samo usporavati starenje, već će za svaku proteklu godinu čoveku omogućavati još jednu godinu zdravog života.

Istovremeno, Kurcvajl naglašava da to ne znači besmrtnost.

Prema njegovim rečima, ljudi će i dalje umirati usled nesreća, infekcija ili nasilja, ali bi smrt izazvana samim procesom starenja mogla da prestane da bude neizbežna biološka sudbina.

Glavni razlog za optimizam vidi u ubrzanom razvoju veštačke inteligencije.

Kako navodi, otkrivanje novih lekova i računarska biologija, koji su ranije bili spori i izuzetno skupi procesi, danas postaju digitalni, znatno brži i lakše primenljivi.

Sistemi veštačke inteligencije već sada mogu da analiziraju milione mogućih molekula, identifikuju terapijske mete, modeluju biološke procese i predlažu nove metode lečenja brzinom koja je do pre nekoliko godina bila nezamisliva.

Zbog toga Kurcvajl smatra da će tempo medicinskih otkrića tokom naredne decenije biti znatno brži nego ikada ranije.

Naučnici upozoravaju da još nema dokaza

Iako se poslednjih godina sprovode klinička istraživanja metoda koje deluju na oštećene ćelije putem delimičnog reprogramiranja, kao i razvoj lekova usmerenih na biološke mehanizme starenja, većina tih istraživanja još se nalazi u ranoj fazi.

Za sada su eksperimenti uglavnom sprovedeni na ćelijama i životinjama, dok su prva ispitivanja na ljudima usmerena na lečenje pojedinih bolesti, a ne na potpuno zaustavljanje procesa starenja.

Upravo zbog toga ostaje otvoreno pitanje koliko je veliki jaz između produženja zdravog životnog veka i stvarnog zaustavljanja starenja.

Skeptici podsećaju da je najveći rast prosečnog životnog veka tokom 20. veka ostvaren zahvaljujući vakcinaciji, antibioticima, boljim higijenskim uslovima i smanjenju smrtnosti dece.

Nasuprot tome, poslednjih decenija rast očekivanog životnog veka u razvijenim zemljama znatno je usporio, jer je produžavanje života starijih osoba sa hroničnim bolestima mnogo složeniji zadatak.

Kurcvajl je i ranije bio poznat po hrabrim prognozama.

Stekao je reputaciju čoveka koji je uspešno predvideo brojne tehnološke trendove u oblasti računarstva i interneta, ali mnogi stručnjaci smatraju da su njegova predviđanja u biologiji znatno optimističnija od onoga što današnja nauka može da potvrdi.

Razlog je, kako navode, to što ljudsko telo nije računar, već izuzetno složen živi sistem u kojem istovremeno deluju geni, ćelije, imuni sistem, mikrobiom i brojni faktori iz okruženja.

Zbog toga mnogi njegovo predviđanje ne posmatraju kao precizan datum, već kao mogući pravac u kojem se razvija savremena medicina.

Do 2032. godine ostalo je još nekoliko godina. Ukoliko se Kurcvajlova prognoza ostvari, čovečanstvo bi moglo da se nađe pred jednom od najvećih medicinskih revolucija u istoriji. Ukoliko se to ne dogodi, biće to još jedna potvrda koliko je biologija složenija od tehnologije.