Rat u Ukrajini u ovoj simulaciji traje i 2028. godine, bez jasnog pobednika, dok Moskva pokušava da dodatno destabilizuje evropski kontinent.

Prelomni trenutak nastaje kada Rusija, prema zamišljenom scenariju, napadne Moldaviju, a ruska bespilotna letelica pogodi skladište goriva u Rumuniji, članici NATO-a, pri čemu stradaju civili.

Tada bi svet praktično došao do trenutka u kojem se testira ono na čemu počiva čitav Severnoatlantski savez – Član 5, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Amerika ne reaguje kako Evropa očekuje

Najuznemirujući deo simulacije nije bio sam ruski potez, već odgovor Sjedinjenih Država.

Američki učesnici procenili su da javnost u SAD ne bi podržala snažnu vojnu reakciju.

Bez odlučnog vođstva Vašingtona, evropske države u simulaciji ostaju podeljene, bez jedinstvenog odgovora.

Time bi praktično bila otvorena kriza samog NATO-a i pitanje da li bi njegova najvažnija bezbednosna garancija funkcionisala u trenutku kada je zaista potrebna.

Simulaciju pod nazivom „Sledeći svetski rat“ organizovali su Institut Bruks na Univerzitetu Kornel i Rokfelerova fondacija.

Autor analize u „Vašington postu“, koji je učestvovao u simulaciji, ocenjuje da je ona pokazala koliko bi lako mogao da počne da se urušava bezbednosni sistem koji decenijama povezuje Evropu i SAD.

Evropa već oseća pritisak

Problem je, upozorava autor, što ovakav scenario ne počinje iz potpuno izmišljene situacije.

Prema analizi američke konsultantske kompanije TD International, hibridne aktivnosti koje se pripisuju Rusiji postale su u poslednjih šest meseci „ambicioznije i opasnije“.

Od marta su, prema toj analizi, zabeležena 63 incidenta – od incidenata sa letelicama i narušavanja vazdušnog prostora, preko sabotaža i sajber napada, do neprijateljskih aktivnosti na moru.

Istovremeno se nastavljaju i intenzivni ruski udari na Ukrajinu.

Putin ne menja kurs

Jedna od tema nedavnih razgovora američkih predstavnika sa Moskvom bilo je pitanje da li Vladimir Putin uopšte dobija realnu sliku sa bojišta i koliko je spreman na ozbiljnije pregovore.

Međutim, prema tekstu, ruski predsednik nije pokazao nameru da menja pristup.

– Sa teroristima se ne pregovara – poručio je Putin.

On je istovremeno naveo da Moskva radije komunicira preko ljudi bliskih američkom predsedniku Donaldu Trampu.

– Potpuno nam je udobno da radimo sa ljudima koje dobro poznajemo i kojima uglavnom verujemo – ljudima bliskim predsedniku Trampu – rekao je Putin.

Mete postaju i evropske kompanije?

Jedan od najopasnijih elemenata sadašnje situacije jeste sve veći pritisak na evropske države i kompanije koje pomažu Ukrajini.

Prema tekstu, rusko Ministarstvo odbrane u aprilu je objavilo imena i adrese 21 evropske kompanije za koje tvrdi da proizvode letelice ili njihove komponente za Ukrajinu, označavajući ih kao potencijalne mete.

U narednom periodu zabeleženi su incidenti i sabotaže u Estoniji, Bugarskoj i Italiji u kompanijama povezanim sa proizvodnjom vojne opreme za Kijev.

Zapadni zvaničnici tvrde da neke operacije izvode lokalne kriminalne grupe, zbog čega je teško dokazati direktnu vezu sa ruskim službama.

Nemačka je takođe optužila Rusiju za napad na ukrajinski teretni avion na aerodromu Lajpcig/Hale i za još dva pokušaja.

Berlin je odgovorio diplomatskim merama i najavio pojačan nadzor ruske takozvane „flote u senci“.

Britanija i Francuska dižu ulog

Ni evropske države ne ostaju pasivne.

Britanski premijer najavio je saradnju sa Francuskom i Ukrajinom na razvoju napredne krstareće rakete „Storm Šedou“/„SKALP“.

Kremlj je taj potez osudio tvrdnjom da je Britanija „prokleto odlučna da doda ulje na vatru“.

Britanski odgovor bio je jednako oštar:

– Ko je započeo vatru?

Upravo takva retorika pokazuje koliko se prostor između postojećeg rata i direktnog sukoba Rusije sa državama NATO-a opasno sužava.

Najopasniji trenutak bio bi napad na članicu NATO-a

Sve dok se sukob vodi na teritoriji Ukrajine, granica između Rusije i NATO-a formalno ostaje jasna.

Ali incident sa žrtvama na teritoriji Rumunije, Poljske ili druge članice mogao bi da promeni sve.

Upravo na tome je zasnovana simulacija za 2028.

Ako bi odgovor SAD bio slab, evropske države bi mogle da izgube poverenje u američke bezbednosne garancije i počnu samostalno da donose mnogo agresivnije odluke.

A tada bi rizik od nekontrolisane eskalacije dramatično porastao.

Da li bi Amerika zaista išla u rat zbog Evrope?

To je možda i najneprijatnije pitanje čitave simulacije.

Decenijama se podrazumevalo da će SAD u slučaju napada na evropsku članicu NATO-a stati u njenu odbranu.

Ali ako američka javnost ne želi novi veliki rat, a politički vrh okleva, čitava evropska bezbednosna arhitektura mogla bi da se nađe pred najvećim testom od osnivanja Alijanse.

Autor „Vašington posta“ zato smatra da SAD i Evropa već sada moraju jasno da stave Moskvi do znanja da bi svaki napad na teritoriju NATO-a imao ozbiljne posledice.

Istovremeno zagovara dalju vojnu podršku Ukrajini i jačanje američkog prisustva u Evropi.

Crni scenario nije prognoza

Važno je naglasiti da scenario za 2028. godinu nije obaveštajna prognoza niti tvrdnja da će rat tada zaista izbiti.

Reč je o simulaciji čiji je cilj da pokaže šta bi moglo da se dogodi ukoliko rat u Ukrajini potraje, hibridni sukobi se prošire, a jedan ozbiljan incident pogodi članicu NATO-a.

Ali zaključak simulacije nije nimalo umirujući.

Najveća opasnost možda nije ni unapred planirani „Treći svetski rat“, već niz udara, pogrešnih procena, slabih odgovora i uzvratnih poteza koji bi korak po korak mogli da pretvore ukrajinski rat u sukob koji više niko ne može da kontroliše.

Izvor: Blic / Vašington post