Upravo to pitanje bilo je u središtu ratne simulacije održane u ponedeljak, u kojoj su učestvovali aktuelni američki kongresmeni, kao i bivši američki vojni, diplomatski i obaveštajni zvaničnici.

Scenario simulacije smešten je u 2028. godinu. Prema zamišljenoj situaciji, rat u Ukrajini i dalje traje bez jasnog pobednika, dok se kriza širi i na Moldaviju.

U jednom trenutku, prema scenariju vežbe, ruski dron pogađa skladište goriva u Rumuniji, članici NATO-a, pri čemu stradaju civili.

Reč je, međutim, o fiktivnom scenariju osmišljenom kako bi učesnici testirali moguću reakciju Vašingtona i evropskih saveznika.

Šta bi uradile SAD?

U simulaciji su američki predstavnici procenili da javnost u SAD ne bi podržala snažnu vojnu reakciju.

Bez odlučujuće uloge Vašingtona, evropske države u scenariju nisu uspele da postignu saglasnost o zajedničkom odgovoru.

To je otvorilo i pitanje funkcionisanja člana 5 NATO-a, prema kojem se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Simulacija pod nazivom „World War Next“ održana je u organizaciji Instituta „Brooks“ Univerziteta „Cornell“ i Fondacije „Rockefeller“.

Autor analize „The Washington Posta“, koji je učestvovao u simulaciji, ocenio je da rezultati pokazuju sve veće nesuglasice unutar bezbednosnog sistema koji decenijama povezuje SAD i Evropu.

Zapadne službe upozoravaju na hibridne aktivnosti

Istovremeno, zapadni zvaničnici i analitičari poslednjih meseci sve češće optužuju Moskvu za hibridne aktivnosti u evropskim državama koje snabdevaju Ukrajinu oružjem.

Prema analizi američke strateške savetodavne kompanije „TD International“, aktivnosti koje se pripisuju Rusiji u Evropi u poslednjih šest meseci postale su „ambicioznije i opasnije“.

Analitičari su od marta zabeležili 63 incidenta koje dovode u vezu sa Rusijom – od incidenata sa dronovima i u vazdušnom prostoru do sabotaža, sajber-napada i aktivnosti na moru.

Međutim, kod dela tih slučajeva direktna povezanost sa ruskim državnim strukturama nije javno dokazana.

Moskva i Vašington traže prostor za razgovore

Jedna od tema nedavne posete direktora „CIA“ DŽona Retklifa Moskvi bila je i situacija na frontu, kao i mogućnost otvaranja prostora za ozbiljnije razgovore o prekidu vatre.

Ruski predsednik Vladimir Putin poručio je da Moskva preferira razgovore posredstvom ljudi bliskih američkom predsedniku Donaldu Trampu.

– Potpuno nam odgovara da radimo sa ljudima koje dobro poznajemo i kojima uglavnom verujemo, ljudima bliskim predsedniku Trampu – rekao je Putin.

Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je avio-kompanije, osiguravače i druge korisnike ruskog vazdušnog prostora da on „postaje potpuno nebezbedan“ zbog ukrajinskih napada dronovima.

Putin je takve pretnje okarakterisao kao „državni terorizam“.

Spor oko evropskih proizvođača oružja

Dodatne tenzije izazivaju evropske kompanije koje proizvode oružje i vojnu opremu namenjenu Ukrajini.

Rusko Ministarstvo odbrane u aprilu je objavilo imena i adrese 21 evropske kompanije za koje tvrdi da proizvode dronove ili njihove delove za Ukrajinu.

Usledio je niz incidenata u evropskim državama, uključujući slučajeve u Estoniji, Bugarskoj i Italiji, u kompanijama koje proizvode dronove, artiljerijsku municiju i drugu opremu.

Pojedini zapadni zvaničnici te slučajeve povezuju sa Rusijom, dok se istovremeno navodi da su u nekim incidentima učestvovale lokalne kriminalne grupe, zbog čega je direktnu vezu sa ruskim obaveštajnim službama teško dokazati.

Nemačka je ove nedelje takođe optužila Rusiju za napad dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, kao i za još dva pokušaja napada.

Moskva je suočena sa novim optužbama Berlina, dok je Nemačka odgovorila diplomatskim merama i najavila pojačan nadzor takozvane ruske „flote iz senke“, za koju zapadne zemlje tvrde da služi za zaobilaženje sankcija prilikom izvoza nafte.

Britanija i Francuska jačaju vojnu saradnju sa Kijevom

S druge strane, evropske države nastavljaju da povećavaju vojnu podršku Ukrajini.

Britanski premijer Endi Bernam posetio je Kijev i najavio da će Velika Britanija zajedno sa Francuskom pomoći Ukrajini u razvoju napredne krstareće rakete „Storm Shadow/SCALP“.

Kremlj je oštro kritikovao taj potez i poručio da je Britanija „prokleto odlučna da doliva ulje na vatru“.

Bernam je odgovorio pitanjem:

– Ko je započeo požar?

Razmena oštrih poruka pokazuje koliko su odnosi Moskve i evropskih prestonica zategnuti, dok se paralelno nastavlja snabdevanje Ukrajine oružjem i raspravlja o daljem jačanju evropskih vojnih kapaciteta.

Simulacija pokazala podele unutar Zapada

Upravo zbog takve situacije, američka uloga bila je centralna tema ratne simulacije.

Autor analize „The Washington Posta“ smatra da bi Vašington i evropski saveznici trebalo da usaglase način reagovanja u slučaju eventualnog napada na teritoriju neke članice NATO-a.

On takođe zagovara nastavak američkog vojnog prisustva u Evropi i dodatno snabdevanje evropskih saveznika i Ukrajine oružjem.

To su, međutim, stavovi autora analize, a ne zaključci same simulacije niti zvanično najavljena politika Vašingtona.

Krajnji cilj, kako navodi, trebalo bi da bude prekid sukoba i postizanje trajnijeg političkog rešenja.

Sama simulacija pokazala je pre svega koliko bi eventualno širenje sukoba izvan Ukrajine moglo da otvori teška pitanja za NATO – od spremnosti američke javnosti da podrži vojnu reakciju do sposobnosti evropskih država da postignu dogovor bez jasnog vođstva Vašingtona.

U uslovima u kojima Moskva, Kijev i evropske prestonice razmenjuju sve oštrije poruke, najveći rizik ostaje mogućnost da pojedinačni incident pokrene širu eskalaciju koju bi kasnije bilo teško kontrolisati.