Nakon istrage portala ProPublica, Donald Tramp Mlađi i njegova supruga Betina potvrdili su da je deo njihovog raskošnog venčanja na Bahamima platio ruski oligarh Umar Kremljev.

Hrvatska i Italija, prenosi Financial Times, podržale su uklanjanje ruskog milijardera Ališera Usmanova sa liste sankcija kako bi se do utorka postigao kompromis i spasao ostatak režima sankcija.

Hrvatski mediji prenose da su „ambasadori zemalja članica EU su se u ponedeljak složili da produže sankcije hiljadama ruskih pojedinaca i kompanija za samo jednu nedelju kako bi sebi omogućili dodatno vreme da postignu konsenzus o celoj listi sankcija.“

"Sabotaža iznutra"

Rusnews.24 piše: „Sabotaža iznutra: Kako su Francuska i Slovačka zatekle EU nespremnu pre produženja sankcija Rusiji. Francuski veto bi mogao da osujeti automatsko produženje sankcija Rusiji“.

Kako prenose hrvatski mediji, sankcije protiv ruskih pojedinaca i kompanija koje pomažu ratne napore protiv Ukrajineprodužavaju se svakih šest meseci, što uvek zahteva saglasnost svih država članica.

Rok je bio utorak, 15. septembar. Slovačka zahteva da se dva ruska oligarha, Ališer Usmanov i Mihail Fridman, uklone sa liste. Slovačkoj se pridružila Francuska, koja je pozvala na ukidanje sankcija Usmanovu.

Pošto nije bilo konsenzusa, stalni predstavnici država članica posegnuli su za privremenim rešenjem. Produžili su sankcije za samo sedam dana u nadi da će se rešenje pronaći do sledećeg utorka, 22. septembra.

Usmanov je rođen u Uzbekistanu, ruski je državljanin i nekada je bio suvlasnik Arsenala. Svoje bogatstvo je izgradio na metalurgiji, a proširio ga je na telekomunikacije, internet i medije; poseduje izdavačku kuću Komersant. EU ga je sankcionisala 2022. godine zbog njegovih „posebno bliskih veza“ sa Putinom.

Za Fridman, rođenim u Lavovu, u Ukrajini, sa ruskim i izraelskim državljanstvom isitče se da je njegov slučaj jedinstven.

Godine 2024, Opšti sud EU poništio je odluke kojima je bio na listi od februara 2022. do marta 2023. godine, zaključivši da Savet EU nije pružio dovoljno dokaza da opravda razloge na kojima je tada zasnivao sankcije, a to je bila podrška akcijama protiv Ukrajine. Fridman je ipak ostao sankcionisan na osnovu naknadnih odluka i izmenjenih obrazloženja.

Francuska šokira sve

Francuska novinska agencija AFP izveštava da su evropske diplomate bile zaista iznenađene kada je Francuska podržala Slovačku u njenom zahtevu da se Usmanov ukloni sa liste.

"Francuska je jedna od zemalja koje su najviše posvećene povećanju pritiska – svim sredstvima – na rusku ratnu mašineriju, kao i podršci Ukrajini“, rekao je francuski diplomatski izvor.

"Suočavamo se sa specifičnim pitanjem nacionalne bezbednosti i želimo pozitivno da odgovorimo međunarodnim partnerima koji su nam se obratili u vezi sa gospodinom Usmanovim", preneo je Rojters.

Politiko citira neimenovanog diplomatu koji kaže da Francuska, u vreme kada se „hibridne pretnje povećavaju i ruski dronovi napadaju kilometar od poljske granice“, traži tako nešto.

Slučaj Usmanov nije nova tema u Koreperu. U martu je Slovačka uslovila produženje sankcija uklanjanjem Usmanova i Fridmana. U to vreme, mediji su izvestili da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokušava da ukloni Usmanova sa liste preko Bratislave. Erdogan je poslao pismo slovačkom premijeru Robertu Ficu, a Fico ga je prosledio svim članicama.

U pismu se navodi da građani trećih zemalja koje podležu sankcijama „mogu imati određene poteškoće u odnosima sa našom zemljom“, a Usmanov se navodi kao najvažniji primer.

Reč je o vezama Turske sa turkijskim zemljama, uključujući Uzbekistan.

Erdogan se takođe osvrnuo na pismo koje je poslao predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i tadašnjem predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, zajedno sa liderima Organizacije turkijskih država (Turska, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan) po istom pitanju. Slovački mediji su takođe primetili da Savet EU na originalnoj listi opisuje Usmanova kao oligarha, a ažurirana implementaciona uredba više ne koristi taj termin.

Problem i Fridman

Odnosi između Francuske i Azerbejdžana su godinama zategnuti zbog podrške Pariza Jermeniji.

Francusko Ministarstvo spoljnih poslova, u ažuriranju svog junskog pregleda odnosa, saopštilo je da je, nakon što je preuzeo potpunu kontrolu nad Nagorno-Karabahom u septembru 2023. godine, Azerbejdžan „izabrao da izazove neviđenu krizu u bilateralnim odnosima sa Francuskom“.

 Naveo je sredstva kao proizvoljno pritvaranje francuskih državljana, pritisak na francusku diplomatiju, mešanje u prekomorske teritorije, posebno Novu Kaledoniju, i kampanje dezinformacija usmerene na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine.

U istom dokumentu, Pariz je naveo da je dijalog nastavljen na njegovu inicijativu u januaru 2025. godine i da su predsednici dve zemlje potvrdili svoju volju za normalizacijom u oktobru 2025. godine.

FT piše, pozivajući se na svoje izvore, da se upravo francuski državljani pritvoreni u Azerbejdžanu kriju iza „nacionalne bezbednosti“. Pariz računa na to da bi Usmanovljevo uklanjanje sa liste, kako je i Baku tražio, otvorilo put njihovom puštanju na slobodu. Francuska nije odgovorila na pitanje da li je to razlog njene podrške Slovačkoj.

A kada nacionalni interesi nadjačaju evropske, javljaju se i druge države članice. Luksemburg, piše FT, jeste za produženje sankcija, ali zahteva da se Fridman ukloni sa liste ako Usmanov bude uklonjen. Veliko Vojvodstvo ima veoma opipljiv razlog za ovo, finansijski i pravni kontekst: Fridman vodi arbitražni postupak protiv Luksemburga u kojem traži više od 16 milijardi dolara odštete za imovinu zamrznutu nakon što mu je EU uvela sankcije.

Pozivajući se na sporazum iz 1989. između Belgije i Luksemburga i Sovjetskog Saveza o zaštiti investicija, on tvrdi da je zamrzavanje njegove imovine zapravo predstavljalo eksproprijaciju. Ovo donekle razjašnjava mutnu sliku zahteva za uklanjanje Fridmana sa liste.

Grupa autora u FT-u dobro ističe da bi sporazum o Usmanovu bio prvi slučaj u kojem bi oslobađanje zatvorenika bilo eksplicitno povezano sa ukidanjem sankcija uvedenih zbog ruskog napada na Ukrajinu. Transakciona diplomatija, ista ona zbog koje Evropa toliko rado zamera Vašingtonu.